Da li je nar zaista superhrana za koju verujemo da se suprotstavlja procesu starenja? Sve do sada naučni dokazi su bili prilično slabi. Do skepticizma su dovele i neke marketinške taktike. Tim naučnika iz EPFL i kompanije Amazentis želeo je da istraži to pitanje tako što su izbliza sagledali tajne ovog punačkog, roza voća. Oni su otkrili da molekuli nara, transformisani mikrobima u crevima, omogućavaju mišićnim ćelijama da se zaštite od jednog od glavnih uzroka starenja. Kod nematoda i glodara efekat je neverovatan. Klinička ispitivanja na ljudima su trenutno u toku, ali ovi početni rezultati su već objavljeni u časopisu Nature Medicine.
Kako starimo, naše ćelije se sve više bore da recikliraju svoje energetske stanice, mitohondrije. One više nisu u stanju da obavljaju svoj vitalnu funkciju, stoga se akumuliraju u ćeliji. Ova degradacija utiče na zdravlje mnogih tkiva, uključujući i mišiće, koji postepeno slabe tokom godina. Sumnja se da nakupljanje disfunkcionalnih mitohondrija takođe igra ulogu u drugim bolestima starenja, kao što je Parkinsonova bolest.
Naučnici su identifikovali molekul koji, sam po sebi, uspeva da ponovo uspostavi sposobnost ćelija da reciklira komponente oštećene mitohondrije- urolitin A. „To je jedini poznati molekul koji može ponovo da pokrene proces poznat kao mitofagija“, navodi Patrick Aebischer, koautor studije. „To je potpuno prirodna supstanca, a njen efekat je moćan i merljiv.“
Tim je počeo ispitivanjem svoje hipoteze na nematodi C. elegans. To je omiljeni test subjekt među stručnjacima za starenje, zato što se već nakon 8 do 10 dana smatra starom. Životni vek crva izloženih urolitinu A povećao se za više od 45 % u poređenju sa kontrolnom grupom.
Ovi početni ohrabrujući rezultati naveli su tim da testira molekul na životinjama koje imaju više zajedničkog sa ljudima. U studijama na glodarima, kao i kod C. elegans, primećeno je značajno smanjenje broja mitohondrija. Stariji miševi, oko dve godine starosti, pokazali su 42 % bolju izdržljivost prilikom trčanja od podjednako starih miševa u kontrolnoj grupi.
Pre nego što počnete da pravite zalihe nara, važno je napomenuti da to voće samo po sebi ne sadrži čudotvorni molekul, već njegovu preteču. Taj molekul se onda, mikrobima iz creva, pretvara u urolitin A. Zbot toga, količine proizvedenog urolitina mogu se razlikovati u zavisnosti od vrste životinje i crevne flore. Neki pojedinci ga ne proizvode uopšte. Ako ste jedan od tih koji nemaju tu sreću, moguće je da Vam sok od nara neće doneti ništa dobro.
Za one bez pravih mikroba u crevim, naučnici već rade na rešenju. Koautori studije osnovali su start-up kompaniju Amazentis, koja je razvila metod za pružanje fino kalibrisane doze urolitina A. Kompanija trenutno sprovodi prva klinička ispitivanja i testira molekul na ljudima u evropskim bolnicama.
Prema koautoru studije Johan Auwerx, bilo bi iznenađujuće ukoliko urolitin A ne bi bio efikasan kod ljudi. „Vrste koje su evoluciono veoma udaljene, kao što su C. elegans i pacovi, reaguju na istu supstancu na isti način. To je dobar pokazatelj da dotičemo bitne mehanizme u živim organizmima.“
Funkcija urolitina A je proizvod desetina miliona godina paralelne evolucije između biljaka, bakterija i životinja. Prema Chris Rinschu, koautoru i CEO-u Amazentisa, ovaj proces evolucije objašnjava efikasnost molekula: „Preteča urolitina A se nalazi ne samo u naru, već i u orašastim plodovima i šumskom voću ali u manjim količinama. Ipak, da bi se proizveo u našim crevima, bakterije moraju biti u stanju da razgrade ono što jedemo. Kada se putem varenja proizvede supstanca koja je korisna za nas, prirodna selekcija favorizuje kako uključene bakterije tako i njihovog domaćina. Naš cilj je da pratimo stroge kliničke validacije, tako da svi mogu imati koristi od rezultata tih miliona godina evolucije.“
Pristup EPFL naučnika daje potpuno novu paletu mogućnosti za borbu protiv mišićne degeneracije koja se odvija kako starimo i mogućnost da se suprotstavi i drugim efektima starenja. Pomažući telu da se obnovi, urolitin A bi mogao da ima uspeha tamo gde mnogi farmaceutski proizvodi, od kojih je većina pokušala da poveća mišićnu masu, nisu uspeli.
Izvor: Nature Medicine