Malo je ljudi spremno da odluku o sopstvenom zdravlju u potpunosti prepusti nekom drugom i zbog toga je cilj da se postigne “zajedničko donošenje odluka”. Ovaj kolaborativni proces u kojem se razmatraju podaci, dokazi, očekivane prednosti i potencijalne štetnosti terapije ili dijagnostike, uzima u obzir znanje i savete lekara, ali i želje i sklonosti pacijenata.
Kako bi se preferencije pacijenata odrazile u zdravstvenim odlukama, oni moraju biti upoznati sa prednostima i rizicima ponuđene terapije ili dijagnostičke metode. Odluka treba da bude zasnovana na iskrenoj i nepristrasnoj proceni naučnih podataka.
Odličan primer zajedničkog odlučivanja zasnovanog na alatima koji obuhvataju najbolje kliničke dokaze je situacija pacijenta, kojem je lekar pomenuo statine, ali nije vršio pritisak na njega. Postoji izobilje alata za donošenje odluka koji su zasnovani na dokazima iz studija kardiovaskularnog rizika, gde se na osnovu unetih faktora rizika generiše pregled očekivanih benefita i posledica. Nakon korišćenja ovakvog alata i razgovora sa lekarom, pacijent je doneo odluku da ne uzima statine, jer bi potencijalna korist bila mala, a nije želeo da se zamara sa svakodnevnim uzimanjem lekova, potencijalnim nuspojavama i troškovima za recepte. Za njega, to je bila ispravna odluka.
Nauka je najbolji alat za objektivnu procenu novih terapija i razumevanje rizika i benefita tih terapija. Sistematičnim pregledom 36 studija procenjena su očekivanja pacijenata o prednostima i štetnostima terapija, dijagnostičkih metoda i skrininga. Iako je uzorak bio mali, rezultati su dosledno ukazali da pacijenti imaju tendenciju da potcenjuju štetnosti, a precenjuju prednosti medicinskih odluka. Postavlja se pitanje da li lekari imaju tačno razumevanje benefita i rizika?
Zbog toga je studija pod nazivom “Očekivanja lekara o benefitima i štetnostima terapija, testova i skrininga” objavljena u JAMA Internal Medicine upravo to i ispitala. Reč je o sistematičnom pregledu svih studija koje su procenjivale uverenja lekara u kojima su davali kvantitativne procene. Ukupno je obuhvaćeno 48 studija objavljenih između 1981. i 2015. u kojima je bilo uključeno više od 13 000 lekara i od kojih je 20 ispitivalo terapije, 8 testove, a 20 medicinska snimanja. Procenjen je 181 ishod, 23% je procenjivalo benefite, a 69% očekivanu štetnost (8% je neutralno). Sveukupno, lekari su pravilno procenili 11% od očekivanih benefita i 13% od očekivanih štetnosti. Većina učesnika precenjuje korist, a potcenjuje štetnost.
Očekivani benefiti su procenjeni kroz 15 studija, kao što su studije smanjenje smrtnosti od raka dojke zbog mamografije ili smanjivanje rizika statinima. U studijama sa precenjivanjem/potcenjivanjem podataka, 50% učesnika je precenilo benefite za 7 ishoda (32%), a potcenilo benefite za 2 (9%).
Procene štetnosti su poređene sa tačnim procenama u 26 studije (69 ishoda). Većina učesnika (>50%) je tačno procenila štetnost za samo 9 ishoda, sa najvećim potcenjivanjem štenosti za 20 ishoda (34%) i precenjenom štetnosti za 3 ishoda (5%).
Ovo je do sada najobimniji pregled o očekivanjima lekara, koji izgleda retko tačno procenjuju benefite i štetnosti, potcenjujući štetnost, a precenjujući benefite. Optimizam ima potencijal da stimuliše lekare da ponude, a pacijente da prihvate više intervencija nego što je možda neophodno ili poželjno. Sad kad znamo sve to, kako rešiti problem?
Ukoliko su i pacijent i lekar neosnovano optimistični, zajedničko donošenje odluka će biti naklonjeno terapiji i testiranju. Alati za podršku pri odlučivanju, zasnovani na kvalitetnim dokazima, su početak. Uopšteno govoreći, lekari moraju imati pristup nepristrasnim, tačnim pregledima podataka koji opisuju benefite i štetnosti i pomažu im da to tačno predstave pacijentima. Ukoliko želimo da poboljšamo efikasnost i efektivnost nege, moramo da se fokusiramo i na očekivanja lekara i na očekivanja pacijenata.
Izvor: SBM
