Deset faktora rizika koji se mogu promeniti odgovorni su za devet od deset moždanih udara širom sveta, ali rangiranje ovih faktora varira u zavosnosti od regije, navodi se u studiji koju su predvodili istraživači Instituta za zdravstveno istraživanje (PHRI) sa McMaster Univerziteta.
Prevencija moždanog udara je glavni prioritet javnog zdravstva ali varijacije po regionima treba da utiču na razvoj strategija za smanjenje rizika od moždanog udara, kažu autori studije. Moždani udar je vodeći uzrok smrti i invaliditeta, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Dva glavna tipa moždanog udara uključuju ishemijski moždani udar uzrokovan krvnim ugruškom i čini 85% moždanih udara i hemoragijski moždani udar ili krvarenje u mozgu, koji čini 15% moždanih udara.
Studija koju su predvodili dr Martin O’Donnell i dr Salim Yusuf sa Instituta za istraživanje zdravlja stanovništva McMaster Univerziteta sa saradnicima iz 32 zemlje, zasniva na nalazima prve faze studije INTERSTROKE koja je identifikovala deset promenljivih faktora rizika za moždani udar kod 6000 učesnika iz 22 zemlje. Celokupna INTERSTROKE studija obuhvata 20.000 osoba iz 32 zemlje u Evropi, Aziji, Americi, Africi i Australiji i nastoji da identifikuje glavne uzroke moždanog udara u različitim populacijama, kod mladih i starih, kod muškaraca i žena i unutar podtipova moždanog udara.
„Ova studija ima veličinu i obim da istraži faktore rizika moždanog udara u svim većim regionima sveta i unutar ključnih populacija“, rekao je O’Donnell, glavni istraživač za PHRI i profesor translacione medicine na HRB-Clinical Research Facility, NUI Galway.
„Mi smo utvrdilii deset promenljivih faktora rizika koji su povezani sa 90% slučajeva moždanog udara u svim regionima, kod mladih i starijih i kod muškaraca i kod žena. Istraživanje takođe potvrđuje da je hipertenzija najvažniji promenljivi faktor rizika u svim regionima i ključni cilj u smanjenju tereta moždanog udara globalno.“
Istraživači su sagledali različite faktore rizika i odredili koliki bi to procenat moždanih udara nestao kada bi faktor rizika iščezao. Broj moždanih udara bi se praktično prepolovio (48%) kada bi se hipertenzija eliminisala, smanjio bi se za više od jedne trećine (36%) ukoliko bi ljudi bili fizički aktivni i umanjio za skoro petinu (19%) kada bi imali bolju ishranu. Dodatno, procenat bi se smanjio za 12% ukoliko bi se pušenje eliminisalo, 9% za srčane (kardio) uzroke, 4% za dijabetes, 6% za konzumiranje alkohola, 6% za stres i 27% za lipide (studija je koristila apolipoprotein za koji je ustanovljeno da je bolji prediktor moždanog udara nego ukupni holesterol).
Za mnoge od ovih faktora rizika poznato je da su takođe povezani međusobno (kao što je gojaznost i dijabetes), a kada se zajedno kombinuju, ukupan procenat svih 10 faktora rizika je 91%, i sličan je u svim regionima, starosnim grupama i kod muškaraca i žena. Međutim, značaj nekih faktora rizika izgleda varira u zavisnosti od regiona. Na primer, značaj hipertenzije kretao se od gotovo 40% u Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi i Australiji do 60% u jugoistočnoj Aziji. Rizik od alkohola je najniži u Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi i Australiji ali je najviši u Africi i južnoj Aziji, dok je potencijalni uticaj fizičke neaktivnosti najveći u Kini.
Nepravilni srčani ritam ili atrijalna fibrilacija, značajno je povezana sa ishemijskim moždanim udarom u svim regionima, ali je od većeg značaja u Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi i Australiji, nego u Kini ili južnoj Aziji. Međutim, kada je svih 10 faktora rizika uključeno zajedno, njihov kolektivni značaj bio je sličan u svim regionima.
„Naša saznanja će uticati na razvoj globalnih intervencija i kako se takvi programi mogu prilagoditi individualnim regionama“, navodi Yusuf direktor PHRI i profesor medicine na McMaster’s Michael G. DeGroote School of Medicine. „To uključuje bolje zdravstveno obrazovanje, pristupačniju zdravu hranu, izbegavanje duvana i pristupačnije lekova za hipertenziju i dislipidemiju.“
Uz ovu studiju, The Lancet, koji je objavio ovu studiju, objavio je i povezane komentare istraživača sa Novog Zelanda, Valery L. Feigin i Rita Krishnamurthi sa Nacionalnog instituta za moždani udar i primenjene neuronauke, Okland Univerziteta za tehnologiju. Naveli su da su ključne poruke studije da je moždani udar bolest koja se može sprečiti, globalno, bez obzira na uzrast i pol; da relativni značaj promenljivih faktora rizika znači da bi trebalo da se razvijaju regionalni ili etnički, posebni programi primarne prevencije, a da su dodatna istraživanja o faktorima rizika moždanog udara potrebna za zemlje i etničke grupe koje nisu uključene u INTERSTROKE studiju. „Sada je vreme da vlade, zdravstvene organizacije i pojedinci proaktivno smanje globalni teret moždanih udara. Vlade svih zemalja trebalo bi da razvijaju i sprovode akcioni plan za primarnu prevenciju moždanog udara“, napisali su.
Izvor: Medical Xpress
