Mnoge osobe pogođene poliomijelitisom u detinjstvu ili mladosti, doživljavaju nova ili pogoršana oštećenja nekoliko decenija kasnije, tzv. postpolio sindrom. Najčešće dolazi do slabosti mišića, zamor mišića i muskuloskeletnog bola. Slabost mišića često pogađa donje ekstremitete, ali kod mnogih osoba koje su imale dečju paralizu, slabost mišića se javlja u gornjim ekstremitetima. Studije su pokazale da te osobe imaju značajno smanjenu snagu stiska i mišićnu snagu lakta u poređenju sa zdravim osobama i da je pad snage u mišićima gornjih eksremiteta povezan sa starenjem. Slabost mišića ruku i šaka može dovesti do teškoća u korišćenju gornjih ekstremiteta u svakodnevnim aktivnostima i samim tim utiče na percepciju učešća u životnim situacijama.
Prema saznanjima autora, samo jedna studija je istraživala kako mišićna slabost utiče na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti kod osoba sa postpolio sindromom. Sunnerhagen i saradnici su procenili snagu stiska i percipiranu sposobnost za obavljanje svakodnevnih unilateralnih ili bimanuelnih aktivnosti pomoću ABILHAND upitnik. Bimanuelne aktivnosti često je teže izvesti nego unilateralne ručne aktivnosti, a smanjena snaga stiska je značajno u korelaciji sa količinom percipirane teškoće.
Klinički je poznato da su mišićne grupe gornjih ekstremiteta osoba sa postpolio sindromom pogođene u različitom stepenu. Stoga, nije dovoljno meriti samo snagu stiska prilikom evaluacije mišićne slabost u gornjim ekstremitetima. Da bi se u potpunosti procenilo koliko mišićna slabost utiče na sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti sa rukuma i šakama, mišićna snaga treba da se meri u nekoliko grupa mišića gornjih ekstremiteta. Osim toga, ishodi mera koje procenjuju sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti moraju da obuhvate lične i instrumentalne aktivnosti, kao i rad i aktivnosti u slobodno vreme. Jedna mera ishoda koja pokriva ove aspekte je upitnik Invaliditeta ruku, šaka i ramena (DASH). DASH se koristio kod osoba sa različitim mišićno-koštanim oboljenjima i kod osoba sa multiplom sklerozom, ali prema našim saznanjima, nije kod osoba sa postpolio sindromom. Prema tome, cilj ovog rada je bio da se proceni slabost mišića i samo-percipirani invaliditet gornjih ekstremiteta pomoću DASH upitnika kod osoba sa postpolio sindromom, kao i njihova povezanot.
Učestvovalo je 28 osoba (prosečne starosti 67, SD 16 godina) sa kasnim efektima dečje paralize u njihovim gornjim ekstremitetima.
Glavne mere ishoda
Fiksni dinamometar (Biodex System 3 Pro dinamometar, Biodex Medical Systems Inc., Shirlei, NY) se koristio za merenje izometrijske ramene abdukcije i fleksije lakta, kao i za izokinetičku koncentričnu fleksiju i ekstenziju lakta. Ručni dinamometar (Grippit, Hägersten, Sweden) je korišćen za merenje izometrijske snage stiska. DASH upitnik je korišćen za procenu samo-percepcije invaliditeta gornjih ekstremiteta. Odnosi između mera su analizirani koificijentom Spirmanove rang korelacije.
Rezultati
Učesnici su bili 20% -31% slabiji u gornjim ekstremitetima koji su više pogođeni u poređenju sa ekstremitetima koji su manje pogođeni. Skor DASH upitnika je u proseku 33,5 (SD 18,6), što ukazuje na blagi do umeren invaliditet njihovih gornjih ekstremiteta. Promena sijalice iznad glave, nošenje teških predmeta i obavljanje rekreativne aktivnosti za koje je potrebna mišićna snaga ruku su percipirani kao najteži. Korelacija (RHO) između mera na mišićnoj snazi i DASH skorova kretala se od -0.46 (95% interval poverenja [95% CI] -0.10 do -0.71) do -0.61 (95% CI -0.31 do -0.80) za više pogođene gornje ekstremitete, a od -0,54 (95% CI -0.21 da -0.76) do -0.68 (95% CI -0.41 do -0.84) za manje pogođene gornje ekstremitete (p <.05-.01).
Zaključak
Osobe sa prethodnom dečjom paralizom i mišićnom slabosti u svojim gornjim ekstremitetima, doživljavaju teškoće da koriste ruke u svakodnevnom životu, posebno prilikom obavljanja aktivnosti iznad glave i napornih kućnih poslova ili prilikom slobodne aktivnosti. Umerena korelacija mišićne snage sa samo-percipiranom invalidnosti znači da slabost može samo delimično da objasni percipirani invaliditet ruku, ramena i šaka. Stoga je važno uzeti u obzir i druge faktore prilikom rehabilitacije osoba sa kasnim efektima dečje paralize i invaliditetom gornjih ekstremiteta.
Izvor: PM&R Journal
