Bol u leđima je veoma rasprostranjen kod starijih ljudi i najčešći je muskuloskeletni problem kod pacijenata starijih od 75 godina. Svake godine, više od 100 milijardi dolara se troši u SAD-u za lečenje bolova u leđima, a očekuje se povećanje troškova kao ova populacija stari. Hronični bol u leđima (simptomi traju više od 3 meseca) dovodi do invaliditeta i definisan je kao teškoća ili sprečenost da se obavljaju funkcionalni zadaci kao što su hodanje i aktivnosti svakodnevnog života. Mobilnost je od ključnog značaja za održavanje nezavisnosti kod starijih osoba, a oni koji izgube mobilnost imaju veće stope morbiditeta i mortaliteta i iskuse lošiji kvalitet života.
Kod starijih ljudi sa problemima mobilnosti, jedan fokus rehabilitacije tretira temeljna neuromuskularna oštećenja koja dovode do funkcionalnog pada i invaliditeta. Fokusiranje na intervencije rehabilitacije i mehanizame usled kojih stariji ljudi imaju teškoća sa mobilnosti je naročito važno, s obzirom na oskudnost visoko kvalitetnih podataka i vodiča nege. Pet neuromuskularnih oštećenja su povezani sa statusom mobilnost kod starijih pacijenata primarne zdravstvene zaštite. Ova oštećenja, identifikovana od strane Boston RISE-a se odnose na snagu noge, brzinu noge, obim pokreta kolena (ROM), asimetriju snage nogu i mišićnu izdržljivost ekstenzora trupa (TEE).
Iz istraživanja posturalne kontrole i balansa, podrazumeva se da će se kod starijih ljudi sa određenim neuromuskularnim oštećenjima koristiti različite strategije za postizanje istih funkcionalnih zadataka. Što se tiče bola u leđima, znamo iz istraživanja kod mlađih odraslih, da bol u leđima može dovesti do upotrebe različitih strategija za ostvarivanje osnovnih funkcionalnih zadataka. Jedno neuromuskularno oštećenja povezano sa bolom u leđima kod mladih odraslih osoba je TEE. Među mladima, TEE je povezana i sa atletskim performansama i sa kičmenom stabilnosti, faktorima koji su povezani sa simptomima bola u leđima. Međutim, malo se zna o ovim odnosima kod starijih ljudi sa bolom u leđima.
Kod starijih ljudi, koji često imaju više hroničnih bolesti, optimalna rehabilitacija treba da bude usmerena na neuromuskularna oštećenja koje najviše utiču na mobilnost. Znajući koja neuromuskularna oštećenja doprinose osnovnim zadacima mobilnost kod starijih ljudi sa bolom u leđima, popuniće veliku prazninu u znanju i predstavlja ključni korak ka razvoju intervencija rehabilitacije. Zbog toga, želeli smo da procenimo odnos neuromuskularnih oštećenja sa mobilnosti kod starijih pacijenata primarne zdravstvene zaštite sa i bez bolova u leđima. Da bi ostvarili ovaj cilj, sproveli smo analizu osnovnih podataka iz Boston RISE-a.
Boston Rise je longitudinalna studija kohorte, sa 2 godine praćenja starijih pacijenata primarne zaštite, koja procenjuje neuromuskularna oštećenja koja doprinose funkcionalnom pada. Ova studija se konkretno usredsređuje na oštećenja koja se mogu lečiti rehabilitacionom negom. U okviru Boston RISE-a, bol u leđima se procenjuje korišćenjem ustanovljenog upitnika komorbiditeta. Pretpostavili smo da će kod starijih pacijenata primarne zaštite, (1) podskup neuromuskularnih oštećenja, uključujući TEE, biti lošiji kod pacijenata sa bolom u leđima u poređenju sa onima bez bola u leđima i dalje, da će ovi nedostaci biti povezana sa statusom mobilnosti; i (2) da se završavanje osnovnih zadataka mobilnost razlikuju u zavisnosti od toga da li je bol u leđima prisutan.
Metod
Bol u leđima je procenjena korišćenjem utvrđenog upitnika komorbiditeta. Neuromuskularna oštećenja uključuju mišićnu izdržljivost ekstenzora trupa, kifozu, snagu noga, asimetriju snage nogu, brzinu noga, prosečno vreme reakcije, koordinaciju nogu i obim pokreta kolena i zgloba.
Glavni ishodi merenja
Zadaci mobilnosti uključuju brzinu hoda, balans pri stojanju, sedanje u stolicu i prijavljeni funkcionalni status pacijenta. Analiza kovarijanse je korišćena za generisanje korigovanih srednjih vrednosti za neuromuskularna oštećenja koja su se značajno razlikovala u zavosnosti od statusa bola. Multivarijabilni regresioni model procenjuje vezu između neuromuskularnih oštećenjia i mobilnosti na osnovu statusa bola u leđima, nakon što smo korigovali za socio-demografske faktore i fiziološka oštećenja.
Rezultati
Učesnici su imali prosečnu starost od 77 godina, 68% su bile žene, a njih 31% je prijavilo bol u leđima. Mišićna izdržljivost ekstenzora trupa, snaga nogu i brza koordinacija nogu, bili su značajno niži kod onih sa bolom u leđima u odnosu na one bez (p <.01, p = .01, p = .04). Obrasci neuromuskularnih oštećenja koja su u vezi sa zadacima mobilnost razlikovali su se prema statusu bola u leđima.
Zaključak
Profili neuromuskularnih oštećenja povezanih sa funkcijom mobilnost kod starijih ljudi sa bolom u leđima variraju u odnosu na starije ljudi bez bolova u leđima.
Izvor: PM&R Journal
