Ako bi se kurikulum na medicinskim fakultetima zasnivao na podacima nedavne studije o tome šta mnogi lekari zapravo rade sa svojim vremenom, više od polovine studija bi se odnosilo na to kako popuniti papirologiju. Eseji za medicinske fakultete bi bili na temu „zašto želim da se bavim papirologijom kada odrastem“. Obavezni predmeti bi bili „Uvod u popunjavanje obrazaca“ i „Napredno popunjavanje obrazaca“. Nedavno objavljena studija u Annals of Internal Medicine otkrila je da za svaki sat tokom kojeg lekari primaju pacijente, oni potroše još dva dodatna sata na popunjavanje papirologije. Da li je ovo zaista najbolja upotreba lekarskih obuka i sposobnosti? Nije li ovo gubljenje vremena pacijenata, koji su došli zbog medicinskih veština lekara, a ne njegovih veština popunjavanja papirologije?
Studija je potvrdila ono što su mnogi lekari već primetili, a to je da je količina papirologije koju lekari treba da popune van kontrole. Na čelu sa dr Christine Sinsky iz Američkog medicinskog udruženja, studija je 430 sati pratila 57 lekara porodične medicine, interne medicine, kardiologije i ortopedije iz SAD-a. Pored toga, 21 lekar je popunio dnevnike nakon radnog vremena. Rezultati? Lekari su proveli 27% svog vremena u svojim kancelarijama primajući pacijente i 49,2% svog radnog vremena radeći papirologiju, koja uključuje korišćenje sistem elektronskih zdravstvenih kartona (EHR). Čak i kada su lekari bili sa pacijentima, oni su provodili samo 52,9% vremena razgovarajući sa njima ili pregledajući ih, a 37% baveći se papirologijom. Osim toga, lekari koji su popunjavali dnevnike nakon radnog vremena su naveli da su sat ili dva svake noći provodili radeći papirologiju.
Ovi podaci ukazuju na to da je količina papirologije sve veća i veća. Prethodne procene, kao u studiji iz 2005 iz Annals of Family Medicine, bile su da lekari provode jednu trećinu svog vremena baveći se papirologijom. Dakle, za samo deceniju papirologija je dostigla toliki nivo da lekarima oduzima većinu vremena.
Takva papirologija je intelektualno stimulativna kao i guranje stetoskop u nos. Čemu onda sve to?
Postoje četiri razloga. Kao prvo, sada je mnogo više ljudi uključeno u lekarsku praksu. Znate one filmove u kojima osoba pokušava da donese odluku i na ramenu mu sede anđeo ili đavo nudeći mu sugestije i savete? Dodajte nekoliko desetina ili stotina anđela i đavola i imate današnju medicinsku praksu. Tu su ljudi u administraciji, advokati, osiguravajuća društva itd. i svi traže informacije koje dovode do sve veće papirologije.
Drugo, lekari ne kreiraju mnogo papirologije. Stoga, ko god da je kreira i zahteva, ne zna ništa o tome kako da olakša život lekarima. Ne možete napraviti nešto dobro, ako i sami to ne koristite.
Treći problem je što lekari ne dobijaju nikakvu pomoć pri popunjavanju papirologije. Bolnice i klinike ne ulažu u administrativnu podršku lekarima. Neki sadašnji propisi sprečavaju druge da pomažu lekarima, kao što su oni koji zahtevaju da lekar bude taj koji unosi naloge u računar. U klinici u kojoj sam nekad radio, način na koji se žalite na papirologiju je da ispunite još papirologije. To je kao da nekome koga boli glava kažete da je udara ciglom dok ga ne prođe.
Četvrto, sistem se ne prilagođava lekarima. Koliko investicija je za pronalaženje i sprovođenje načina za poboljšanje poslovanja klinike, toka rada i života lekara? Koliko sredstava ide na takva istraživanja? Ne mnogo.
Kao rezultat rastuće mase papira bez promene na vidiku, mnogi lekari nemaju vremena da rade stvari koje najviše koriste njihovim pacijentima, društvu i iskreno klinikama i bolnicama u kojima rade. Da li lekari imaju vremena da posavetuju svoje pacijente o kontroli telesne težine, upotrebi opijata, mentalnom zdravlju, hirurškim pitanjima i komplikacijama i nizu drugih stvari koje pacijenti žele i trebaju? Da li lekari propisuju previše antibiotika, opioda i nepotrebnih lekova jer nemaju vremena da pažljivo pregledaju pacijente i razmotre druge opcije? Da li suvišna papirologija dovodi do burn outa i nezadovoljstva lekara? Definitivno, i to je pokazala i studija na Mayo klinici koja je otkrila da su mnogi lekaru bili nezadovoljni što koriste EHR i to je dovelo do frustracija i burn outa.
Studije su pokazale da nezadovoljstvo lekara utiče na njihovu brigu o pacijentima i samim tim na zadovoljstvo samih pacijenata. Na primer, studija u Journal of Internal Medicine koja je uključila 11 medicinskih praksi, pokazala je da su pacijenti više zadovoljni lekarima koji su takođe bili zadovoljni.
Nešto mora da se promeni. Zaposlite ljude da pomognu sa papirologijom, razvite bolju tehnologiju da se završi papirologija, dajte lekarima više vremena da prime manje pacijenata ili se otarasite papirologije. Uprkos tome što se izrazila zabrinutost, što se stvarno radi? Mora postojati prava akcija. U suprotnom, lekari će imati sve manje i manje vremena da pregledaju i leče pacijente. To će uticati na sve i na kraju će ceo sistem doći do tačke pucanja. Na kraju krajeva, ni jedan pacijent ne želi da čuje sledeće reči u čekaonici: „doktor će sada primiti Vaše papire.“
Izvor: Forbes
