Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je Jošinoru Osumi za otkriće o tome kako se ćelije same detoksifikuju i obnavljaju.
Ovaj japanski naučnik će dobiti prestižnih 8 miliona švedskih kruna (oko 834.000 evra) kao nagradu za „mehanizme autofagije“.
Autofagija je u suštini interni program reciklaže tela, gde se iz dotrajalih ćelija izvlače korisni delovi i generiše se energija ili se stvaraju nove ćelije. To je ključni proces za sprečavanje kanceroznih izraslina i održavanjem zdravog metabolizma, štiti od stanja kao što je dijabetes.
Poremećaj autofagije je povezan sa raznim bolestima, među kojima su Parkinsonova bolest, dijabetes, rak i još nekoliko poremećaja povezanih sa starenjem. Mutacije u genima autofagije mogu izazvati genetske bolesti. Intenzivna istraživanja sada pokušavaju da razviju lekove koji mogu da ciljaju autofagije u različitim bolestima.
Reč autofagija potiče od dve grčke reči koje znače „samo jedenje“. Ovaj koncept nastao je tokom 1960-ih, kada su istraživači prvi put primetili da ćelija može da uništi svoj sadržaj tako što ga opkoli membranom, formirajući vezikule nalik džakovima koji se prebacuju u odeljak za reciklažu koji se zove lizozom, radi degradacije.
Malo se znalo o ovom fenomenu sve do ranih 1990-ih kada je Jošinoru Osumi, u nizu pionirskih eksperimenata, koristiće pekarski kvasac uspeo da identifikuje gene neophodne za autofagiju. Rasvetlio je mehanizme autofagije u kvascu i pokazao da se slična sofisticirana mašinerija koristi u ljudskim ćelijama.
Autofagija nije bila veoma moderna tema kada je počeo da je izučava, kaže Osumi. „Nisam baš takmičarskog duha, tako da sam uvek tražio nove predmete proučavanja, čak i ako nisu toliko popularni“, rekao je on u intervjuu 2012. „Ako počnete od neke vrste osnovnog, novog posmatranja, moraćete mnogo da radite.“
Profesor David Rubinsztein, zamenik direktora Kembridž Instituta za medicinska istraživanja na Univerzitetu Kembridž, rekao je da zbog toga što je autofagija očuvana u organizmima- od kvasca do čoveka – Osumijeva otkrića pružila su duboke uvide u osnovnu biologiju na kojoj počivaju zarazne bolesti, rak, Hantingtonova i Parkinsonova bolest.
„Veoma sam srećan što je on dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade, definitivno je zaslužio“, rekao je on. „Njegova laboratorija uglavnom radi se kvascem. Oni su radili početne pretrage koje su omogućile otkriće ključnih gena koji su uključeni u autofagiju. Mnoge druge laboratorije su eksploatisale njegova otkrića, direktno ili indirektno, da bi uvideli zašto su važna kod bolesti. “
Prošle godine, nagradu su podelila tri naučnika za otkrića koja su pomogla lekarima da se bore protiv malarije i infekcija izazvanih parazitima.
