Previše suplementiranog cinka povećava osetljivost na infekciju izazvanu Clostridium difficile, „C. diff“, najčešćim uzrokom bolničkih infekcija.
Ovi nalazi, objavljeni u Nature Medicine, dovode u pitanje konzumiranje dijetetskih suplemenata i terapija za prehladu koje sadrže visoke koncentracije cinka.
„Važno je znati šta unosite u svoje telo“, kaže dr Eric Skaar, profesor patologije, mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu Vanderbilt. „Multivitamini i drugi suplementi su zaista potrebni samo onima sa posebnim nutritivnim deficitima u ishrani.“
Skaar i njegove kolege, uključujući dr Joseph Zackulara, otkrili su da visok nivo cinka menja mikrobiome creva na način koji je sličan antibiotskoj terapiji, koja je primarni faktor rizika za C. diff infekciju.
Nalazi imaju poseban značaj za pacijente koji su hospitalizovani ili uzimaju antibiotike i koji takođe primaju suplemente cinka, što može da ih izloži još većem riziku za C. diff infekciju. „Moramo da razmotrimo koliki udeo cinka ovi pacijenti imaju u svojoj ishrani, a možda i druge tragove nutrijenata koji bi mogli da imaju uticaja na mikrobiome“, rekao je Skaar.
Ovi nalazi takođe mogu delimično objasniti povećane stope C. diff infekcije kod ljudi koji nisu hospitalizovani ili tretirani antibioticima, rekao je Skaar. U SAD-u, C. diff inficira oko pola miliona ljudi svake godine, izazivajući bolesti od dijareje do upale debelog creva opasne po život (kolitisa), prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Skaar i njegove kolege koriste modele miševa da ispitaju uticaj suplemenetiranih metala na osetljivost na infektivne bolesti.
Oni su pokazali da je kod miševa ishrana sa puno cinka izmenila crevnu mikrobiotu i bili su podložni C. diff infekciji sa nižim dozama antibiotika u poređenju sa miševima sa ishranom sa normalanin nivoom cinka. Štaviše, C. diff je izazvao teške bolest i smrtnost kod miševa koji su imali ishranu sa visokim udelom cinka.
„Antibiotici čine osobu podložnoj C. diff ubijanjem mnogih zdravih organizama u crevu i smanjenjem mikrobne različitosti“, rekao je Skaar. „Ishrana sa visokim udelom cinka menja strukturu mikrobne zajednice na sličan način i smanjuje prag antibiotika koji su neophodni za pretvaranje otporne mikrobne zajednice u onu koja je osetljiva na C. diff.“
Istraživači su takođe pokazali da je cink-vezujući protein kalprotektin važan za borbu protiv C. diff, ograničavajući dostupnost cinka tokom infekcije. Sve više dokaza ukazuje na to da na mikrobiom utiče ishrana, ukazujući da će lečenje C. diff infekcije „idealnom“ mešavinom mikroba biti teško.
Fekalna transplantacija – prenos stolice zdravog davaoca u gastrointestinalni trakt pacijenta sa C. diff, bila je efikasna u lečenju rekurentnog C. diff kolitisa, podstičući pokušaje da se C. diff tretira sa malim brojem mikroba. Ali prvo kliničko ispitivanje „redukovane mikrobne transplantacije“ za C. diff nedavno nije uspelo.
„Mikrobiom svake osobe je jedinstven i svaki mikrobiom je pod različitim uticajem sredinskih faktora, kao što je ishrana“, rekao je Skaar. „Još mnogo toga treba da naučimo o faktorima koji oblikuju naš mikrobiom, da bismo dizajnirali uspešne terapijske strategije koje ciljaju ove bitne zajednice mikroba.“
Rezultati takođe imaju implikacije za poljoprivrednu industriju, koja koristi suplemente cinka kako bi uzgojili veće životinje, primetio je Skaar. „Moguće je da suplementi cinka koji se daju stoci dovodi do životinja koje su osetljivije na kolonizaciju C. diff, a to može biti način na koji se C. diff prenosi na ljude“, rekao je Skaar.
Izvor: MedicalXpress