Ažurirano 19.09.2016. godine
Infestacija telesnim vašima (Pediculosis corporis; Pedikuloza tela)
Pedikuloza tela je pruriginozna, parazitarna i kontagiozna dermatoza lokalizovana na trupu. Izazivač pedikuloze tela je bela vaš. Oboljenje se registruje po celom svetu, a javlja se kod osoba sa niskim standardom i u lošim životnim uslovima.
Vaši su hematofagni ektoparaziti sisara. Specifične su ne samo za vrstu, već i za mesto parazitiranja na domaćinu. Stoga, razlikujemo Pediculus humanus capitis (vaš glave), Pediculus humanus corporis (vaš tela; bela vaš) i Pediculus pubis (stidna vaš). Medicinski značaj ima samo bela vaš i ona se ogleda u mogućnosti prenošenja uzročnika pegavog tifusa (Ricketssia prowazeki), kao i uzročnike povratne groznice(Borrelia recurentis) i rovovske groznice (Bartonella quintana).
Pegavi tifus (pegavac, typhus exantematicus) je akutna infektivna bolest sa visokim letalitetom. Manifestuje se visokom temperaturom i karakterističnom ospom u vidu crvenih pega po kojima je bolest dobila ime. Temperatura bolesnika za dva do tri dana dostiže visinu i oko 40°C i kao takva se održava sedam do deset dana. Karakteristična ospa se javlja 4–6 dana od početka bolesti i traje više dana (7–10). Klinička slika je različita, od blagih formi sa slabo izraženim simptomima do vrlo teških sa brzim smrtnim ishodom. Može se javiti i kao Brilova bolest (Brill-Zinsser-ova bolest).
Pegavi tifus u vanrednim situacijama može da predstavlja značajan problem po morbiditetu. Do 1971. godine pegavac je bio karantinska bolest. U Evropi su tokom prethodnih godina registrovani samo retki pojedinačni slučajavi obolevanja, među beskućnicima. U Republici Srbiji poslednji slučajevi su registrovani 1968. godine.
Povratna groznica (febris recurens) je teška akutna infektivna bolest koju izazivaju različite vrste spiroheta iz roda borelija. Prema načinu prenošenja razlikujemo povratnu groznicu koju prenose bele vaši i povratnu groznicu koju prenose krpelji. Klinička slika obe vrste bolesti je slična. Uzročnik, Borrelia recurentis je veoma otporna na niske temperature ali se brzo uništava sušenjem i ultravioletnim zracima. Putem bele vaši, bolest se prenosi sa čoveka na čoveka. Bolest se prenosi samo kada se uzročnik oslobodi kroz hemolimfu zgnječene vaši, i dalje prodire kroz oštećenu kožu ili sluzokožu. Inkubacioni period je četiri do osam dana (2 do 15).
Povratna groznica je rasprostanjena po celom svetu. Prenosi se vašima i obično se javlja u epidemijama i prati vanredne situacije (ratove, prirodne katastrofe). Velike epidemije su zabeležene u drugom svetskom ratu u SAD i Evropi. Danas je endemična bolest u centralnoj i istočnoj Africi (Etiopija, Sudan, Somalija, Čad) i u Južnoj Americi (Bolivija, Peru).
U zemljama Evropske unije i Švajcarskoj je u periodu od jula do oktobra 2015. godine registrovano 27 slučajeva obolevanja od povratne groznice u populaciji migranata sa Somalijskog poluostrva, što nije bio neočekivan događaj, s obzirom da se pojedinačni slučajevi povratne groznice registruju u severoistočnom delu Afrike.
Rovovsku groznicu izaziva Bartonella quintana. Epidemije rovovske groznice su registrovane tokom dva svetska rata. U prethodnim decenijama javila se ponovo među osobama koje žive u lošim životnim uslovima, kao što su beskućnici.
Bela vaš (vaš tela) je isključivo parazit čoveka i ne može se prenositi na bilo koju životinjsku vrstu. Živi na rublju i odelu čoveka, posebno u šavovima, gde polaže jaja (gnjide) koja se lepe za niti pogodnih tkanina. Ređe polaže jaja i na posteljini. Sem toga, ona se ne nalazi na kosmatim delovima glave i prepona. Optimalna temperatura za život vašiju je oko 32°C, što odgovara temperaturi rublja pored čovekovog tela. Dužina života vaši iznosi najviše 46 dana (ženka), odnosno 32 dana (mužjak). Polno zrela vaš svakodnevno izlegne 6 do 14 jaja. Ženka bele vaši u toku svog života snese 200–300 jaja (gnjida), koja lepi na dlačice i končiće odela i rublja, naročito kod šavova. Gnjide za oko dve nedelje dana postaju polno zrele jedinke.
Telesna vaš živi u odeći (najčešće u šavovima i naborima), a u kontakt sa kožom čoveka dolazi samo u vreme hranjenja. Tokom hranjenja telesna vaš ubada čoveka i sisa krv. Klinički znaci nastaju desetak dana posle infestacije, kao posledica ujeda vaši i senzibilizacije na salivu i ubrizgani antikoagulans. Nastale promene su najčešće na trupu, najpre u vidu sitnih makula na mestu uboda vaši, a kasnije se javljaju urtike i infiltrirovane papule Bolesnici se žale na jak svrab, posebno noću. Kao posledica češanja, vide se linearne ekskorijacije. Prisutni su znaci sekundarne infekcije piokokama. Dijagnoza se postavlja kliničkim nalazom: vaši na odeći, posteljini, vešu.
Bela vaš je osetljiva na visoku temperaturu. U suvom vazduhu od 45°C ugine za pola sata. U drugim prilikama (vlažna sredina) ugine na 51,5°C, za 10 minuta na 49,5°C, za 46–60 minuta na 46°C. Na temperaturi 10–20°C može izdržati gladovanje do 10 dana. Na 0°C postaje nepokretna. Niske temperature mnogo bolje podnosi, tako da i zaleđena može živeti nekoliko dana.
Javnozdravstveni značaj
Loši higijenski uslovi praćeni migracijom i prepunjenost u tranzitno prihvatnim centrima predstavljaju pogodne uslove za širenje vašljivosti. Pojava infestacije telesnim vašima u populaciji migranata predstavlja javnozdravstveni rizik kako za ovu populaciju tako i za opštu populaciju Republike Srbije, pre svega za osobe koje dolaze u blizak kontakt sa infestiranima (osobe angažovane na pružanju usluga).
Javnozdravstveni značaj epidemiološkog nadzora i suzbijanja infestacije telesnim vašima u populaciji migranata ogleda se:
- u prevenciji i kontroli širenja pedikuloze tela;
- u prevenciji pojave zaraznih bolesti koje mogu preneti vaši tela.
Postupak sa infestiranim osobama, kontaktima i neposrednom okolinom
Lekar nadležnog doma zdravlja koji je dežuran u TPC-u ili centru za azil dijagnostikuje i registruje slučaj infestacije telesnom vaši i upisuje ga u „Protokol registrovanih stanja” koji se nalazi u TPC-u i obaveštava nadležni zavod za javno zdravlje o postojanju slučaja infestacije telesnom vaši. Podatke iz navedenog Protokola prikupljaju članovi „Tima za nadzor populacije migranata” nadležnog I/ZJZ jednom nedeljno. Članovi Tima za nadzor populacije migranata nadležnog I/ZJZ pripremaju izveštaj o „Registrovanim stanjima” u skladu sa obrascem (Izveštaj o broju, vrsti pruženih zdravstvenih usluga i preduzetim merama u zdrastvenim ustanovama prema migrantima, tražiocima azila i azilantima). Nadležni I/ZJZ je u obavezi da unese podatke iz prikupljenih obrazaca u aplikaciju za unos podataka. Rok za unos podataka u zavodu/institutu za prethodnu nedelju je ponedeljak u 14:00 časova.
Podaci se u zdravstvenim ustanovama, i centrima za azile unose u predefinisane word obrasce i nakon isteka posmatranog perioda (nedelje) dostavljaju nadležnom I/ZJZ u elektronskom formatu sa obeleženim nazivom zdravstvene ustanove, prihvatnog centra i centra za azil i datumom. Nadležni I/ZJZ je u obavezi da unese podatke iz prikupljenih obrazaca u aplikaciju za unos. Rok za unos podataka u zavodu/institutu za prethodnu nedelju je ponedeljak u 14:00 časova.
Lekar koji na osnovu kliničke slike utvrdi infestaciju telesnim vašima u obavezi je da obavesti teritorijalno nadležni I/ZJZ na dnevnom nivou.
Po dobijanju informacije, epidemiolog teritorijalno nadležnog I/ZJZ sprovodi epidemiološko ispitivanje i istraživanje radi utvrđivanja faktora koji su doprineli nastanku zarazne bolesti i/ili njenom prenošenju,nalaže dalje mere za sprečavanje pojave novih slučajeva i pisanu Informaciju dostavlja IJZ Srbije elektronskim putem na adresu [email protected]
Slučajevi infestacije telesnim vašima koji se registruju kod izbeglica/migranata koji su izmakli epidemiološkom nadzoru u TPC-u, a evidentirani su u službi opšte medicine, službi zaštite zdravlja školske dece i omladine, hitnoj pomoći ili službama i ustanovama koje su teritorijalno dislocirane (kao ambulante ili zdravstvene stanice u selima i delovima grada ili ambulantama na teritoriji nadležnih I/ZJZ) takođe se prijavljuju na dnevnom nivou i prikazuju kroz nedeljni izveštaj koji priprema nadležni I/ZJZ.
IJZ Srbije priprema nedeljne izveštaje i dostavlja ih Ministarstvu zdravlja i nadležnim I/ZJZ.
Definicija slučaja infestacije telesnim vašima
Klinički kriterijumi:
Svaka osoba u čijoj je odeći ili na koži detektovana bela vaš (Pediculus humanus corporis).
Laboratorijski kriterijumi: N. P.
Epidemiološke kriterijumi: boravak na mestu gde je prethodno registrovana infestacija telesnim vašima ili bliski kontakt sa infestiranom osobom.
Klasifikacija slučaja:
- Mogući N. P.
- Verovatan N. P.
- Potvrđeni slučaj (svako lice koje ispunjava kliničke i epidemiološke kriterijume).
Depedikulacija
Sprovoditi depedikulaciju u skladu sa informacijom Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju (deo ovog SMU).
Depedikulaciju sprovode teritorijalno nadležni instituti/zavodi.
Depedikulacija se vrši:
– kod osoba kod kojih je ustanovljena infestacija telesnim vašima;
- na mestima na kojima su boravile osobe kod kojih je ustanovljena infestacija telesnim vašima.
Napomena: Obavezno sprovoditi kontrolu depedikulacije i primenjenih mera.
Aktivno traženje infestiranih telesnom vaši
- u tranzitno-prihvatnim centrima i centrima za azil minimum jednom nedeljno obavljati pregled svih osoba iz populacije migranata na infestiranost telesnim vašima;
- prilikom prijema u centar za azil OBAVEZAN pregled na infestiranost telesnim vašima.
Aktivno traženje kontakata
Kada se utvrdi infestiranost telesnim vašima, pregledati sve članove porodice i osobe iz bliskog kontakta. Depedikulacija se mora sprovoditi istovremeno kod svih osoba iz kontakta.
Dezinfekcija. Da
Dezinsekcija u toku bolesti. Da.
Dezinfekciju i dezinsekciju moraju sprovoditi stručna lica preparatima regi-strovanim za tu namenu uz upotrebu odgovarajuće opreme.
Karantin. Ne
Imunizacija kontakata. Ne
Zdravstvena edukacija i promocija. Da
Protivepidemijske mere
Utvrditi prirodu i veličinu epidemije. Intenzivno aktivno otkrivanje infestiranih i njihov tretman. Korišćenje ličnih zaštitnih sredstava. Razmotriti potrebu masovnog lečenja.
Mere suzbijanja vaši tela – depedikulacija
Depedikulacija prema definiciji predstavlja skup mera i aktivnosti koje se preduzimaju sa ciljem suzbijanja vašljivosti kod ljudi. Otkrivanje vaši kod ljudi može biti slučajno i ciljano. Slučajno otkrivanje je ustanovljavanje prisustva vaši učestalim češanjem, alergijskim promenama, opadanjem dlake i sl. Ciljano otrkivanje vaši kod ljudi može biti organizovano preko sporadičnih i sistematskih pregleda organizovanih od strane zdravstvenih službi. Pri ciljanim pregledima ljudi dovoljno je ustanoviti bilo koji od razvojnih stadijuma vaši (jaja, larve, odrasle) i na osnovu toga konstatovati prisustvo vaši. Vaši glave jaja polažu na koren dlake i na samoj dlaci, dok vaši tela jaja polažu isključivo na odevnom materijalu.
Izbor preparata
U pogledu forme preparati za depedikulaciju mogu biti u formi: spreja, kreme, losiona, šampona, gela i praška. Na tržištu postoje različiti preparati koji se mogu koristiti u ove svrhe, a sadrže insekticide iz grupa organohlornih, organofosfornih, karbamat-skih, piretroidnih i piretrinskih jedinjenja. Svi preparati koji se koriste za depidi-kulaciju na ljudima moraju biti registrovani od strane agencije za lekove, dok se za vršenje insekticidnih tretmana prostorija i garderobe mogu koristiti biocidni preparati registrovani od strane odeljenja za hemikalije Ministarstva poljoprivrede.
Suzbijanje vaši
Suzbijanje vaši sa pacijenta tj. infestirane osobe
Suzbijanje vaši izvodi se u kontrolisanim uslovima uz obavezno prisustvo tima lekara i zdravstvenog osoblja, uz postojanje prostorija za izvođenje pregleda, sa mogućnošću pranja i sušenja kose.
Pre upotrebe preparata obavezno je infestiranu osobu okupati, ošišati i obrijati.
Pri upotrebi preparata za depedikulaciju sredina mora ostati nekontaminirana od upotrebljenih preparata. Nakon sprovedenog pregleda, ukoliko se ustanovi prisustvo vaši potrebno je sprovesti depedikulaciju adekvatnim sredstvom.
Kontrolu efekata depedikulacije obaviti posle 8 do 10 dana i po potrebi tretman ponoviti.
Nakon tretmana prostor za boravak i spavanje pripremiti za prijem korisnika.
Ne brisati i ne prati pod. Dušeke posle primene insekticida dobro provetriti, presvući novom posteljinom i obezbediti nove jastuke, dok se tretirani jastuci peru pre ponovne upotrebe. Obavezno koristiti novu ćebed a ako se koristi ćebad koja je bila infestirana i tretirana insekticidom, prethodno je oprati, osušiti i za 3 dana se može ponovo koristiti.
Suzbijanje vaši sa garderobe
Odeću sa infestiranih osoba potrebno je skinuti i odložiti u zatvorene vreće koje se dalje prenose u prostor za tretiranje vaši biocidnim preparatom. Svu garderobu, posteljinu, ćebad i jastuke tretirati radnim rastvorom koji sadrži jednu od navede-nih aktivnih supstanci: 0,5% permetrin, 0,25% deltametrin… a zatim oprati, osušiti pre ponovne upotrebe.
Nakon tretmana manipulativne radnje sprovoditi u kontrolisanim uslovima kako bi se izbegla naknadna infestacija.
Tretirani predmeti vraćaju se u redovnu upotrebu u prostore za boravak i spavanje u kojima su sprovedene DDD mere. U takav prostor uvode se korisnici kod kojih su zdravstveni timovi već sproveli depedikulaciju.
Prihvatljivo je da deo posteljine i rublja ne bude tretiran preparatom ukoliko postoji mogućnost izlaganja visokim temperaturama, čime bi se uništile vaši i jaja. Kontrolu obaviti na 8 do 10 dana od momenta izvedenog tretmana i ukoliko se ponovo ustanovi pojava vaši ili njihovih jaja – ponoviti tretman.
Dezinsekcija prostorija
Dezinsekciju prostorija moraju obavljati stručna lica koja su završila Kurs za osposobljavanje za rad sa biocidima u oblasti DDD. Prilikom sprovođenja dezinsek-cije stručna lica moraju posedovati adekvatnu zaštitnu opremu u vidu zaštitnih odela, kapa, maski, rukavica, obuće. Moraju posedovati adekvatnu opremu za rad u zavisnosti od vrste objekta koji se tretira (ručna pumpa, motorna leđna prskalica…). Pre dezinsekcije prostorija mora se obaviti mehaničko čišćenje i sanitarno pranje, a sama dezinsekcija se vrši odgovarajućim biocidnim proizvodom koji je registrovan za tu namenu. Nakon sprovedene dezinsekcije kontrolu efekata tretmana sprovesti nakon 8 do 10 dana.
Dezinsekcija i dezinfekcija autobusa za prevoz migranata od autobuske stanice do Centra za azilante i nazad
Imajući u vidu da autobus prevozi migrante azilante, do i od Centra, potrebno je na kraju svakog dana sprovesti mere dezinsekcije i dezinfekcije kompletne unutrašnjo-sti autobusa ukoliko se isti koristi samo u ove svrhe. Ukoliko autobus nakon završene ture ide na liniju i prevozi druge putnike neophodno je dezinfekciju i dezinsekciju sprovesti nakon svake ture prevoza migranata. Dezinfekciju i dezinsekciju moraju sprovoditi stručna lica preparatima registrovanim za tu name-nu uz upotrebu odgovarajuće opreme. Preporuka je da svaki ulazak korisnika bude kontrolisan radi sprečavanja nove infestacije. Svaki korisnik koji je prethodno prošao proceduru depedikulacije i boravi u prostoru u kojem je izvršena depedikulacija mora poštovati savete zdravstvenog tima i nakon izlaska iz centra za smeštaj, a pre ponovnog ulaska moraju proći ponovnu proceduru preventivne depedikulacije.
Stručni i operativni timovi jednom nedeljno će sprovoditi DDD mere u objektima gde borave migranti, a za dnevno održavanje sanitarno-higijenskih uslova obezbediće dezinfekciona sredstva sa uputstvima za upotrebu osoblju koje održava higijenu objekta. Preporuka je da se pojednostave procedure komunikacije između nadležnih institucija i ustanova. Stručno operativni timovi donose odluku na terenu u skladu sa uslovima i nepredviđenim situacijama a u skladu sa preporukama.
PRIMENA MERA ZA ZAŠTITU STANOVNIŠTVA OD ZARAZNIH BOLESTI
Vektor: Pediculus humanus humanus L. – telesna vaš
Zarazna bolest: Pegavi tifus Typhus levissimus (A75.0 – šifra prema Međunarodnoj klasifikaciji – šifrarnik bolesti MKB10).
Mera sprečavanja širenja zarazne bolesti: DEPEDIKULACIJA
Prostor za sanitarnu obradu sadrži prostoriju za prijem, trijažu i pregled, prostoriju za skidanje garderobe, pakovanje u kese i kabine za tuširanje, prostoriju za oblačenje čiste odeće. Predmeti koje nose sa sobom – torbe i rančeve ne mogu uneti u prostor koji se smatra očišćenim, u kojem su sprovedene mere DDD. Prilikom skidanja nošene garderobe odložiti torbe i rančeve koji će biti odneseni u posebnu prostoriju za tretman biocidnim preparatima u kontro-lisanim uslovima, nakon čega mogu biti preuzeti od strane vlasnika.
Postupak sa garderobom
Garderoba sa osoba kod kojih nije utvrđena vašljivost – pakovanje u kese, preventivno potapanje u rastvor insekticida (0,5% permetrina), pranje, peglanje, vraćanje licima sa kojih je skinuta.
Garderoba sa osoba kod kojih je utvrđena vašljivost – pakovanje u kese, obavezno potapanje u rastvor insekticida (0,5% permetrina), pranje, peglanje, vraćanje licima sa kojih je skinuta
Boravak migranata na neuređenim mestima za tu namenu povećava rizik za prenošenje ili infestaciju vaši na novog domaćna ili ponavljanje infestiranosti lica koja su već prošla protokol depedikulacije.
Specifičnosti mesta na kojem borave migranti zahtevaju posebnu organizaciju depedikulacije i plan praviti na osnovu uvida na terenu.
Organizacija depedikulacije ljudi je u nadležnosti zdravstvenih timova.
Radi smanjenja rizika prenosa vaši na lica koja učestvuju u organizaciji i primeni mera depedikulacije, sprovoditi mere u kontrolisanim uslovima.
Propisati obavezne mere zaštite na radu, maske, kape, rukavice, obuća, nošenja zaštit-nog odela koje može biti impregnirano biocidnim preparatom radi bolje zaštite.
Uputstvo sačinili:
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”,
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u saradnji sa
Stručnim timom Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.
Integralnu verziju Uputstva preuzmite ovde.
