Uvod: Nedavni uvidi o ulozi ljudskih mikrobiota na kognitivno i afektivno funkcionisanje, doveli su do hipoteze da suplementacija probioticima može da deluje kao pomoćna strategija za ublažavanje i sprečavanje depresije.
Cilj: Povećana kognitivna reaktivnost na normalne, prolazne promene u tužnom raspoloženju je ustanovljen pokazatelj vulnerabilnosti za depresiju i smatra se važnim za ciljanu intervenciju. Ova studija ima za cilj da ispita da li višesojni probiotici koji sadrže Bifidobacterium bifidum W23, Bifidobacterium lactis W52, Lactobacillus acidophilus W37, Lactobacillus brevis W63, Lactobacillus casei W56, Lactobacillus salivarius W24 i Lactococcus lactis (W19 i W58) mogu da smanje kognitivnu reaktivnost kod osoba koje nisu depresivne.
Metod: U trostruko slepoj, placebo kontrolisanoj, randomizovanoj studiji gde su vršene procene pre i posle intervencija, 20 zdravih učesnika, bez trenutnih poremećaja raspoloženja, su tokom 4 nedelje bili na suplementaciji višesojnim probioticima, dok je 20 učesnika iz kontrolne grupe dobijalo inertni placebo isti period. U procenama pe i posle intervencija, kognitivna reaktivnost na tužno raspoloženje je procenjivana pomoću revidirane skale Leiden indeksa depresivne senzitivnosti.
Rezultati: U poređenju sa učesnicima koji su dobijali placebo, učesnici koji su tokom 4 nedelje koristili višesojni probiotik pokazali su značajno smanjenje ukupne kognitivne reaktivnosti na tužno raspoloženje, a najveći efekat se odnosi na smanjenje ruminacije i agresivnih misli.
Zaključak: Ovi rezultati pružaju prve dokaze da unošenje probiotika može da pomogne u smanjenju negativnih misli povezanih sa tužnim raspoloženjem. Suplementacija probioticima, kao potencijalna preventivna strategija protiv depresije, zahteva dalja istraživanja.
Izvor: ClinicalKey
