Nekako se nameće osećaj da su u dermatologiji kortikosteroidi za lokalnu primenu lekovi od najvećeg značaja zbog svog izrazitog antiinflamatornog svojstva i antialergijskog delovanja. Lista indikacija ovih lekova je zaista duga i ide od lečenja zapaljenjskih i alergijskih oboljenja kože kao što su ekcem kod dece starije od godinu dana i odraslih (uključujući atopijski i diskoidni ekcem), preko seboroičnog dermatitisa i kontaktnog alergijskog dermatitisa, do diskoidnog eritemskog lupusa i psorijaze, osim oblika sa difuznim plakovima.
Sa druge strane ovi lekovi ne smeju se primenjivati kod akni, virusnih infekcija kože kao što su herpes simplex i herpes zoster, bakterijske infekcije kože kao što je impetigo, kao ni kod gljivične infekcije kože tj. kod kandidijaza i tinea. Generalno dermalni kortikosteroidi se ne smeju primenjivati kod gljivičnih i bakterijskih infekcija kože bez odgovarajućeg pratećeg lečenja antimikotikom, odnosno antibiotikom. Pored prethodno navedenog kontraindikacije za ove lekove su još i alergija na jod, ulceracije na koži, rane na koži od sifilisa, rane na koži zbog tuberkuloze, erupcije na bradavicama, pelenski dermatitis i deca mlađa od godinu dana. Primena ovih lekova tokom perioda trudnoće i dojenja se ne preporučuje, izuzev ako lekar smatra da je primena neophodna. Ovo znači da se topikalni kortikosteroidi mogu primenjivati u trudnoći samo ako je potencijalni terapijski efekat veći od potencijalnih rizika za plod.
Ceo tekst možete pročitate OVDE.
Autor bloga: Mr ph. Kristina Bjelica
Izvor: Generacija Rp/
