Kao što smo ranije objavili Američka akademija za otolaringologiju – hirurgiju glave i vrata, objavila je ažurirani vodič kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje impakcije cerumena koji se fokusira na primarne intervencije, odluke da se interveniše i koordinaciju zašite (detaljnije možete pročitati OVDE).
S obzirom da je Američka akademija pedijatara bila uključena u njegovu izradu, oni su takođe usvojili preporuke novog vodiča, te vam u ovom članku donosimo segmente sa fokusom na decu.
Procena impakcije i indikacije za intervenciju kod dece
Prekomerni ili impaktirani cerumen je prisutna kod čak 10% dece tokom rutinskih pregleda pedijatra i može dovesti do blokiranja uskih ušnih kanala deteta, te je uklanjanje neophodno kako bi se omogućila potpuna procena bubne opne u slučajevima groznice i iritabilnosti.
Cerumen je inače normalna pojava u spoljašnjem uhu i ima zašitnu funkciju, jer sprečava da prašina i druge supstance prodru dublje u uho. Zdravo uho samočišćenjem gura cerumen i prljavštinu napolje iz ušnog kanala. Impakcija cerumena definiše se kao akumulacija cerumena koja uzrokuje simptome, sprečava potreban pregled ušnog kanala ili oboje, a dijagnoza se uspostavlja otoskopijom.
Impakcija cerumena takođe se leči kada pacijent ima simptome, uključujući bol u uhu ili pritisak, začepljenost uha ili gubitak sluha. Međutim, terapiju bi trebalo izostaviti u slučajevima prekomernog cerumena bez simptoma ili kada se uši mogu adekvatno pregledati. Posebnu pažnju treba posvetiti onoj deci koja nisu u stanju da komuniciriaju o simptomima, uključujući odojčad i pacijente sa kognitivnim smetnjama, kao i onima sa strukturnim abnormalnostima u ušnom kanalu, imunosupresijom, netaknutom bubnom opnom, antikoagulantnom terapijom i dijabetesom. Pod većim rizikom za impakciju cerumena su deca, koji koriste slušna pomagala i trebalo bi da idu na redovne preglede i terapije.
Lečenje impakcije
Metode za lečenje impakcije cerumena su podjednako efikasne kada ih vrše obučeni stručnjaci i obuhvataju ispiranje, fizičko uklanjanje cerumena i korišćenje različitih preparata, uključujući vodu i fiziološki rastvor. Pacijenta bi trebalo uputiti drugom lekaru sa specijalizovanom opremom i obukom, ukoliko prva linija lečenja ne reši impakciju. Vodič savetuje da se ne korise sveće i kupe za uši, jer nisu efikasne i mogu dovesti do komplikacija.
Edukacija pacijenata, odnosno roditelja
U vodiču se takođe može naći spisak pitanja koja pacijeni često postavljaju, uz diskusiju o predloženim odgovorima. S obzirom da u javnosti postoje mnoge zablude o ušnom vosku, pedijatri treba da iskoriste svaku priliku za edukovanje pacijenata, odnosno njihovih roditelja. Trebalo bi ih edukovati o mehanizmu samočišćenja uha i o normalnom ušnom vosku, ali i upozoriti ih da čišćenje ušiju štapićima za uši ili drugim predmetima, može dovesti do impakcije cerumena, oštećenja kože ušnog kanala ili perforacije bubne opne. Neki pacijenti sa prekomernim nagomilavanjem cerumena mogu imati koristi od redovnog uklanjanja, ali je to velikoj većini pacijenata nepotrebno.
