Eozinofilna inflamacija disajnih puteva je često prisutan kod astme i redukcija takvih upala rezultuje poboljšanjem kliničkih ishoda. Pretpostavili smo da fevipiprant (QAV039), antagonist prostaglandina D2 receptora 2, može da smanji eozinofilnu upalu disajnih puteva kod pacijenata sa umerenom do jakom eozinofilnom astmom.
Metod
Izvršili smo randomizovanu, dvostruko slepu, placebom kontrolisanu studiju sa paralelnim grupama u Glenfield bolnici (Lester, Velika Britanija). Uključili smo pacijente sa perzistentnom, umerenom do jakom astmom i povišenim eozinofilima u ispljuvku (≥2%). Nakon 2 nedelje jednostruko slepog perioda sa placebom, pacijenti su nasumično raspoređeni (1:1) od strane farmaceuta, koristeći ranije napravljene kartice za dodelu terapije, za primanje fevipipranta (225 mg dva puta dnevno oralno) ili placeba, stratifikovani prema terapiji oralnog kortikosteroida i bronhoskopije. Nakon 12-nedeljnog tretmana usledilo je 6 nedelja jednostruko slepog placebo perioda ispiranja. Primarni cilj je bila promena u postotku eozinofila u ispljuvku. Svi pacijenti koji su primali najmanje jednu dozu ispitivanog leka su uključeni u analize bezbednosti. Ovo ispitivanje je registrovan na ClinicalTrials.gov, broj NCT01545726, i sa EudraCT, broj 2011-004966-13.
Rezultati
Između 10. februara 2012. i 30. januara 2013. godine, 61 pacijent nasumično je raspoređen da prima ili fevipiprant (n= 30) ili placebo (n=31). Tri pacijenta u fevipiprant grupi i četiri pacijenata u placebo grupi su se povukla iz ispitivanja zbog pogoršanja astme. Dvojici pacijenta u fevipiprant grupi je pogrešno dat placebo ( jednom pri poseti sredinom terapije i jednom tokom trajanja studije). Obojica su uključeni u fevipiprant grupu za osnovnu analizu, ali je pacijent kojem je pogrešno dat placebo tokom studije, uključen u placebo grupu za analizu bezbednosti. Između polazne tačke i 12 nedelja nakon terapije, procenat eozinofila u ispljuvku je smanjen sa geometrijske sredine od 5·4% (95% CI 3·1–9·6) na 1·1% (0·7–1·9) u fevipiprant grupi i sa 4·6% (2·5–8·7) na 3·9% (CI 2·3–6·7) u placebo grupi. U poređenju sa osnovicom, srednja vrednost procenta eozinofila u ispljuvku je smanjena za 4·5 puta u fevipiprant grupi i 1·3 puta u placebo grupi (razlika između grupa 3·5 puta, 95% CI 1·7–7·0; p=0·0014). Fevipiprant je imao povoljan profil bezbednosti, bez smrti ili ozbiljnih neželjenih dejstava. Ni jedno povlačenje pacijenata istraživači nisu povezali sa ispitivanim lekom.
Zaključak
Fevipiprant smanjuje eozinofilnu upalu disajnih puteva i dobro se podnosi kod pacijenata sa perzistentnom, umerenom do jakom astmom i povišenim eozinofilima u ispljuvku, uprkos inhalacionoj kortikosteroidnoj terapiji.
Izvor: The Lancet
