Ranija istraživanja u nekim državama, pokazala su da nacionalna strategija za smanjenje unosa soli može biti učinkovita u kontekstu snižavanja krvnog pritiska i smanjenja srčanih oboljenja. Što se tiče većine zemalja, efekti takvih strategija, ostaju nepoznate.
Britanski Medicinski žurnal je skoro objavio studiju koja je pokazala da bi nacionalna strategija smanjenja unos soli za 10% u narednih 10 godina donela velike uštede skoro u svim zemljama sveta, i to bez računanja ušteda u zdravstvu.
Po istraživačima strategija, koja podrazumeva dogovor naznačene industrije i obrazovanje populacije o smanjenju unosa soli, bi bila najpovoljnija za vlade država, odnosno vrlo jeftina za primenu.
Svetska Zdravstvena Organizacija preporučuje unos soli do 2g dnevno, ali većina odrasle populacije je unosi više, što dovodi do procenjuje se, 1 648 000 smrti godišnje u svetu usled srčanih oboljenja.
Na osnovu ovih informacija je postavljen tim istraživača iz SAD i Velike Britanije, vođen od strane Tufts Univerziteta iz Bostona, sa ciljem da ustanovi finansijske efekte strategije tzv. „blage regulative“, odnosno kombinaciju dogovora naznačene industrije i obrazovanja populacije radi smanjenja unosa soli za 10% u narednih 10 godina u 183 države.
Za potrebe istraživanj je bilo potrebno proceniti broj nesposobnosti-prilagođenih godina ili eng. DALY (disability-adjusted life years – koji meri izgubljene godine usled onesposobljenosti) koje bi bile sprečene, izbegnute primenom strategije u svakoj državi za svaku godinu uperiodu od 2011. do 2020.
Takođe, da bi uzeli u obzir različitosti, modelovali su finansijske i zdravstvene efekte za stepene smanjena unosa soli po polu i starosti u svakoj državi.
Troškovi programa su definisani u internacionalnom dolaru ili I$ (jednak kupovnoj moći US dolara određene države). U ovoj studiji potencijalna zdravstvena ušteda usled sprečenih slučajeva nije procenjivana, radi što konzervativnije procene.
Rezultati pokazuju projekcije na svetskom nivou, da 10% redukcija unosa soli u narendih 10 godina u svakoj državi sprečava okvirno 5,8 miliona DALY-ja godišnje vezanih za kardiovaskularne bolesti, pri ponderisanom trošku od 1,13 I$ po osobi tokom desetogodišnjeg projekta.
Globalno, procenjeni odnos prosečne isplativosti desetogodišnje intervencije bila je oko 204 I$ po sačuvanom DALY-u (ne računajući potencijalnu uštedu u zdravstvu usled sprečavanja slučajeva nesposobnosti). Autori tvrde da je ovo povoljnije u odnosu na nivo isplativosti mnogih lekova koji se koriste za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
Oni su istakli neka ograničenja studije, ali kažu da njihovi rezultati, zajedno sa ranijim studijama u određenim državama, „pružaju dokaz da je nacionalna strategija za smanjenje unosa soli visoko isplativa, i to značajno više od visoko isplativih strategija zdravstvene prevencije.
Kao zaključak studije navodi se sugestija da je nacionalna strategija smanjenje unosa soli „najpovoljnija kupovina“ za vlade, i da zaslužuje da se pažljivo razmotri njegova primenu u svim državama na svetu.
Izvor: British Medical Journal
