Pušenje tokom trudnoće, deca koja preskaču doručak i nemaju redovno vreme za spavanje ili dovoljno sna, izgleda su važni faktori za predviđanje toga da li će dete postati gojazno, navodi novo istraživanje UCL-a.
Sva tri faktora su iz perioda ranog života i mogu biti modifikovana i istraživanje ukazuje na mogućnost da bi blagovremene intervencije mogle imati uticaj na suzbijanje porasta prekomerne težine i gojaznosti u detinjstvu.
Rad koji je objavljen u američkom časopisu Pediatrics je prvo istraživanje u Velikoj Britaniji koje se osvrće na razvojne obrasce indeksa telesne mase (BMI) u prvih 10 godina života deteta i na sve faktore životnog stila koji su izgleda prediktori prekomerne težine.
Gojaznost je povezana sa lošijim mentalnim zdravljem dece, koje se može nastaviti i u adolescenciji i odraslom dobu. Ovo lošije psihosocijalno blagostanje uključuje nisko samopoštovanje, nezadovoljstvo i rizična ponašanja kao što su pušenje cigareta i konzumiranje alkohola.
Istraživanje je bazirano na Millennium kohortnoj studiji, studiji dece rođene u 19.244 porodice u Velikoj Britaniji u periodu od septembra 2000. do januara 2002. godine. Podaci o težini i visini prikupljeni su da kada su deca imala 3, 5, 7 i 11 godina. Ovo istraživanje koristilo je opservacione informacije koje ne dozvoljavaju čvrst uzročno-posledični zaključak. Međutim, rezultati su zasnovani na podacima hiljade dece i istraživači su bili u mogućnosti da uzmu u obzir mnoge uticaje na razvoj težine deteta.
„Poznato je da deca gojaznih majki imaju veće šanse da i sami budu gojazni, verovatno usled „gojaznog“ okruženja i možda genetske predispozicije da dobiju na težini“, rekao je profesor Yvonne Kelly koji je vodio istraživanje. „Ova studija pokazuje da narušena rutina, kao na primer nepravilan obrazac spavanja i preskakanje doručka, mogu da utiču na povećanje težine kroz povećanje apetita i unosa visoko kalorične hrane. Ovi nalazi podržavaju potrebu za strategijama intervencija koje ciljaju višestruke sfere koje utiču na porast BMI.“
Pušenje u trudnoći je povezano sa povećanim rizikom od prekomerne težine deteta, verovatno zbog veze između izloženosti fetusa duvanskom dimu i motorne koordinacije odojčadi, koja bi mogla da bude razvojni put za porast BMI.
U studiji su identifikovana četiri obrasca razvoja težine. Velika većina dece, 83,3%, imala je stabilni neprekomerni BMI, dok je 13,1% imalo umereno povećanje BMI, a 2,5% naglo povećanje BMI. Najmanja grupa, 0,6%, imala je BMI u opsegu gojaznosti u uzrastu od 3 godine, ali su bili slični stabilnoj grupi do uzrasta od 7 godina. Devojke su imale veću verovatnoću da budu u grupi „umerenog povećanja“.
Uzeti su u obzir i drugi faktori, te je pokazano da dojenje i rano uvođenje čvrste hrane nisu povezani sa težinom dece. Isto tako, konzumacija šećernih pića, unos voća, gledanje TV-a i učešće u sportu nisu bili snažni prediktori nezdrave telesne težine.
Izvor: MedicalXpress