- Uvod
U različitim naučnim oblastima, učestvovanje ima različite definicije. U sociologiji, učestvovati znači imati udeo u nečemu i koristi od tog udela ili uzeti učešće u nekoj grupi i samim tim sarađivati sa tom grupom. U političkim naukama, učestvovati znači sledeće: ako ljudi ne osećaju jasne razlike između različitih problema sa kojima se suočavaju, nije ih briga za njih i smatraju njihove akcije neefikasanim i ako ljudi, zbog ograničenog znanja i svesti, smatraju da je njihovo učešće neefikasno, oni radije manje učestvuju. Ispitivanje studija o zdravstvenoj zaštiti pokazuje da je fokus interesovanja bio na učešću pacijenata pri procesu odlučivanja, korišćenjem terminologije kao „uključenot“, „saradnja“ i „partnerstvo“, „klijent“, „potrošač“ i „korisnik“. Postoje brojna gledišta o konceptu učešća pacijenata. Jedno gledište smatra da je učešće osobe u lečenju odluka doneta o sopstvenim zdravstvenim problemima. Drugo gledište smatra da učešće pacijenata znači uključenost pacijenta u razmenu informacija, osećanja i prihvatanje uputstva lekara i medicinskih sestara. Učešće pacijenata u donošenju odluka u zdravstvu i lečenju nije nova oblast, ali trenutno je postala politička nužnost u mnogim zemljama i sistemima zdravstvene zaštite širom sveta. Pregled literature otkriva da je učešće pacijenata u zdravstvu povezan sa poboljšanim ishodima lečenja. Osim toga, ovo učešće dovodi do poboljšane kontrole dijabetesa, boljeg fizičkog funkcionisanja kod reumatskih bolesti, bolje saglasnost pacijenata za sekundarne preventivne akcije i poboljšanja zdravlja pacijenata sa infarktom miokarda. Ističući značaj učešća u procesu donošenje odluka motiviše tim zdravstvene zaštite da promoviše učešće pacijenata u donošenju odluka pri lečenju. Ovi napori uključuju unapređenje pristupa pacijentima mnogostrukim informacijama koji pružaju sisteme i alate koji pomažu pacijentima pri donošenju odluke. Uz veće učešće pacijenta i gledajući na pacijente kao ravnopravne partnere u zdravstvenom odlučivanju, pacijenti se ohrabruju da aktivno učestvuju u sopstvenom procesu lečenja i praćenju plana lečenja i na taj način se obezbeđuje bolji servis za održavanje zdravstva.
- Cilj
U ovoj studiji imamo za cilj da razmotrimo prethodne studije koje su se bavile učešćem pacijenata u donošenju odluka u zdravstvu.
- Metod
Korištene su opšte baze podataka kao što je Google Scholar, specijalizovane baze podataka kao što su Medlib, Magiran, Iranmedex, SID, Scopus, Pubmed, Springer i Science Direct, kao i udžbenici koji se bave tom temom. Ključne reči korištene za pretraživanje relevantnih informacije od 1992. do 2012. godine bile su „angažovanost pacijenta“, „uključenost korisnika“, „uključenost pacijenta“, „učešće pacijenta“, „odlučivanje“, „zdravstvena zaštita“, „kvantitativne studije“, „kvalitativne studije“,“ merenje “ i “ instrument“.
3.1 Strategija pretraživanja
Strategija pretraživanja za potrebnim člancima je sledila ovako: (i) jedna ili više tekstualni reči koje se odnose na donošenje odluke ili uključivanje pacijenta i (ii) tekstualne reči koje opisuju koncept učešća pacijenta. Ključne reči koje su korišctene u ovoj studiji bile su sledeće: uključenost pacijenta; odlučivanje; zdravstvena zaštita; učešće pacijenta; zajedničko donošenje odluka. Pravilo ograničenosti primenjeno u strategiji pretraživanja je prisustvo ključnih reči u naslovu i apstraktu. Veliki broj naslova i apstrakata generisan je ovom pretragom. Dva autora su ih nezavisno ocenjivala i preuzela relevantne članke za dalju procenu. Stepen slaganja između autorovih procena sadržaja je izračunata korišćenjem koeficijenta kapa za koji je utvrđeno da je adekvatan (kappa = 0.79).
3.1.1 Kriterijumi uključivanja
Uključili smo članke koji su uključenost pacijenta definisali kao: aktivno učešće u zdravstvenom odlučivanju, koncept učešća pacijenta, uključivanje pacijenta u konsultacije zdravstvene zaštite, faktori povezani sa uključivanjem pacijenta, uticaj učešća pacijenta na klinički ishod, skala uključenosti pacijenata u donošenju odluke. Na samom kraju, autori su pregledali 35 članaka i 2 knjige.
- Rezultati
Pregled članaka i knjiga doveo je do uređenja tema u šest opštih kategorija: definicije pojma učešća; značaj učešća pacijenta; faktori koji utiču na učešće pacijenata u zdravstvenim odlukama; metode procesa učešća pacijenta; alati i tehnik; prednosti i posledice učešća pacijenata u zdravstvenom odlučivanju.
4.1 Definicije pojma učešća
U Okford rečniku, reč „učešće“ definisana je kao angažovanje i uključivanje. Ova reč potiče od latinske reči „participare“ što znači podela. Lično učešće je učešće osobe u sopstvenim zdravstvenim odlukama, a učešće javnosti odnosi se na aktivno učešće grupe ili učešće osobe kao predstavnika grupe u razvoju politike i planova zdravstvenog sistema. U poslednjih nekoliko godina, učešće pacijenata i zajednice se povećalo i pacijenti i javnost se sve više uključuju u to. S obzirom da je učešće ljudi dobrovoljno i da neće biti realizovano sve dok se ne postignu individualne i kolektivne koristi, jasna objašnjenja direktiva i politika i uzajamno razumevanje ljudi i zajednice zdravstvenih programa, smatraju se pravilima angažovanja i aktivnog učešća ljudi, koje će dovesti do dugoročnog partnerstva obe strane.
Mnoge studije su naglasile koncept učešća pacijenta. Forbat i saradnici su definisali učešće kao saradnju za razumevanje informacija, za razliku od samo potrage za informacijama. U Eldh studiji, definisan je kao poverenje, razumevanje i očuvanje osećaja kontrole i priznavanje odgovornosti sebe kao pacijenta.
U studiji Sahlstena, učešće pacijenta u zdravstvenoj nezi definisan je kao odnos između pacijenta i medicinske sestre, kontrolisan preko medicinske sestre, deljenje informacija i znanja, aktivno učešće u konsultacijama i fizičkoj aktivnosti. Mogu postojati razlike u definisanju i razumevanju učešća ljudi u različitim sektorima zdravstvenih nauka. Preporučuje se da eksperti angažovani u zdravstvu sagledaju subjekat iz tri različite perspektive; prvo, u medicinskom pristupu, zdravlje je definisano kao odsustvo bolesti, i učešće ljudi se definiše kao sprovođenje svega što je doktor naredio. Drugo gledište je pristup zdravstvenog planiranja u kojem je zdravlje definisano prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, koja nije samo odsustvo bolesti, već i fizičko, mentalno i socijalno blagostanje ljudi. U tom pogledu, učešće ljudi se definiše kao saradnja za primanje zdravstvenih usluga kroz plaćanje novca, opreme ili radne snage. Treća perspektiva je pristup društvenog razvoja u kome se zdravlje definiše kao ljudsko stanje i učešće ljudi kao aktivna uključenost u donošenju odluka. Obično kombinaciju ova tri pristupa treba smatrati stvarnim učešćem pacijenata.
4.2 Značaj učešća
S obzirom da usvajanje bilo koje politike ili odluke vezane za zdravstvene i terapijske usluge na kraju utiče na živote pacijenata, učešće pacijenta u poslove zdravstva i razvoja makro zdravstvene politike smatra se građanskim pravom ljudi. Takođe, usvajanje takvih politika se smatra znakom usvajanja dobrih moralnih vrednosti i manifestacijom pravednosti i odgovornosti u mnogim zdravstvenim sistemima u razvijenim zemljama. Planiranje i pružanje zdravstvenih usluga usmerenih na pacijente na osnovu mišljenja, potreba i sklonosti pacijenata, onih koji o njima brinu i zajednice, predstavlja ključni izazov u zdravstvenim sistemima razvijenih zemalja i to je suštinski element za unapređenje i poboljšanje sistema zdravstvene zaštite u cilju sticanja odobrenja i poverenja javnosti. Ovo dovodi do pružanja više odgovarajućih i isplativijih usluga i na kraju poboljšane zdravstvene nege, kvaliteta života, kao i zadovoljstva pacijenata.
Jedan od najvažnijih razloga za reforme u sistemu zdravstvene zaštite u razvijenim zemljama u poslednjih deset godina jesu promene u vrednostima, uverenjima i stavovima ljudi po pitanju promena u pogledu očekivanja zajednice, promene u obrascima bolesti, povećanje očekivanog životnog veka i sve veće insistiranje na maksimalnom nivou zdravlja i kvaliteta života, naročito u poslednjih nekoliko godina života, koje je nastalo na osnovu mišljenja javnosti i zajednice. Jedan od najosnovnijih principa i politike novih sistema zdravstvene zaštite u ovim zemljama je vrednovanje prava pacijenata, smatrajući ih smernicama za pružanje usluga, sa posebnim osvrtom na koncept učešća pacijenta i javnosti i stvaranja mogućnosti da svi dele odluku o načinu prijema zdravstvene usluge.
Osigurati da pacijent ima odgovarajuće informacije u vezi sa dijagnozom i lečenjem je od suštinskog značaja za obezbeđivanje sigurne i kvalitetne usluge. Pružanje odgovarajućih informacija pacijentima je velika proces, ali s obzirom na njegove bitne ishode u skladu sa osnaživanjem pacijenata pri donošenju odluka nakon dobijanja potrebnih informacija, njegov razvoj je postao neophodan. Ispitivanjem iskustava pacijenata i merenje rezultata usluga sa stanovišta pacijenata pruža korisne informacije putem kojih se može porediti izvođenje usluga (sa stajališta pacijenata). U tom procesu, pre i posle svake procedure lečenja, pacijentu je postavljeno pitanje o različitim aspektima kvaliteta života, kao što su nivo bola, mentalno zdravlje, sposobnost da se kreće. Na ovaj način, sa stanovišta pacijenta, efikasnost lečenja je identifikovana u pogledu ova tri aspekta zdravlja.
4.3 Faktori koji utiču na učešće pacijenata u zdravstvenim odlukam
4.3.1 Faktori koji se odnose na pacijente
Demografske karakteristike; lične karakteristike; nivo akulturacije; kulturno znanje; uverenja, vrednosti i prakse u vezi sa zdravljem i negom; fizičke sposobnosti; kognitivni i emocionalni odnosi sa drugima; znanja, verovanja, vrednosti i iskustva u vezi sa redovnim zdravstvenim uslugama.
4.3.2 Faktori koji se odnose na bolest
Simptomi; faza; ozbiljnost bolesti; iskustva i značenje bolesti; zdravstveni ishodi; zdravstvena očekivanja; vrste bolesti.
4.3.3 Faktori koji se odnose na zdravstvene stručnjake
Interpersonalne komunikacione veštine praktičara, kulturne kompetencije zdravstvenog stručnjaka, znanje, verovanja i vrednosti (kulturne, moralne i profesionalne), stavovi (učtivi nasuprot rasističkim i etnocentričnim), ponašanje (kulturne veštine i sposobnost da formiraju terapeutski efikasne odnose, angažovanje u kros-kulturnoj komunikaciji, postavljanje pitanja), rešavanje sukoba, upravljanje slučajevima na kulturno informisan i odgovarajući način, davanje jasnih objašnjenja na osnovu svog profesionalnog znanja koje pacijenti mogu da razumeju, ne osuđuje, sagledava pacijentovo gledište i uvažava ga, prepoznaje znanje pacijenata, uvažava ga kao individuu, prisustvo primarne sestre/lekara, podsticanje medicinskih sestara i lekara da učestvuju, lečenje pacijenata kao ravnopravnog partnera u zdravstvu, medicinske sestre i lekari imaju dovoljno vremena za pacijente.
4.3.4 Faktori koji se odnose na zdravstveno okruženje
Kulturološka prikladnost i nadležnost sistema i organizacije, uključujući: vrstu i lokaciju usluga, proces zaštite, procedure i propise, vrsta i lokacija prijema, primarna ili sekundarna zaštita.
4.3.5 Faktori koji se odnose na zadatke pružaoca zdravstvenih usluga
Kulturološka prikladnost i nadležnost posebnih sigurnosnih aktivnosti/ponašanja.
4.4 Pacijentovo učešće u procesu
Veoma je važno da se zna odakle početi, koga uključiti, kome se obratiti i na koji način ih treba angažovati. Budući da učešće podrazumeva stvaranje mogućnosti za osobe ili grupe da učestvuju u donošenju odluka ka određenom cilju, tako i svaka akcija u oblasti učešća pacijenta i zajednice treba da ima jasan cilj. Pored toga, proces učešća iziskuje identifikovanje pojedinaca na koje taj program utiče. Ovaj proces je poznat kao analiza zainteresovanih strana. Tokom ovog procesa, treba odgovoriti na četiri ključna pitanja: Kao prvo, na koga će uticati program ili projekat? Drugo, kakvi ljudi rade na programu u pogledu vremena, novca, izvora ili interesa? Treće, ako taj proces ne poziva pojedince da učestvuju, koja grupa ljudi će ispitati organizaciju? I četvrto, koji ljudi imaju ovlašćenje za promene i unapređenje programa na osnovu iskustava zdravstvene zaštite pacijenata i pružaoca usluga? Nacionalni savet potrošača je istakao devet principa za učešće pacijenata i javnosti u procesu: proces mora biti u stanju da utiče na promene, proces mora biti transparentan, mora imati integritet i sveobuhvatnost, mora biti projektovan za određenu svrhu, proces mora da sadrži tačne brojeve i tip ljud, mora da obezbedi poštovanje ljudi, daje prioritet debatama učesnika, proces mora biti pregledan i ponovo procenjen da bi se usluge poboljšale, zajednica koja učestvuje mora biti svesna svrhe interakcija.
4.5 Alati za procenu pacijentovog učešća
Važno je da identifikovati mogućnosti i izabrati odgovarajuće alate i metode za procenu učešća ljudi ili zajednice. Koriste se sledeći kvalitativni i kvantitativni alati i tehnike.
4.5.1 Kvantitativne metode
Ankete, iako dragocene, odnose se samo na “snimak“ misli i uverenja pacijenata i zahtevaju precizni dizajn i operativno upravljanje za postizanje validnih rezultata. Za merenje učešće pacijenta, alati kao što su Skala samozastupanja pacijenata (Patient Self-Advocacy Scale-PSAS) i Skala kontrole izbora (Control Preferences Scale-CPS) su dobro poznati.
Informacije o bolesti i zdravstvenoj zaštiti omogućava ljudima da razmenjuju međusobne informacije sa pružaocima zdravstvenih usluga. Obrazovanje u suštini uvećava odvažnost i spremnost pojedinca da postavljaju pitanja, a to dovodi do učešća u odlučivanju. Povećano znanje i odvažnost pacijenata i njihovo bolje rezonovanje će dovesti do neusklađenosti sa zdravstvenim programima koji su logički neprihvatljivi za njih. Donovan i Blake tvrde da pacijentovo nepridržavanje zapravo može da predstavlja razumno donošenje odluka na osnovu racionalnog izbora u vezi sa pitanjem načina života i lečenja koji su nastali iz pacijentovih verovanja, odgovornosti i preferencija; u tom smislu, nepridržavanje može da se posmatra kao „svesno“, a ne „bezumno“.
Skala kontrole izbora (CPS) se razmatra za one pacijente koji mogu imati ulogu u donošenju odluka. Kontrola prioriteta izbora se definiše kao nivo nečije kontrole kada želi da donese odluku o njegovom lečenju. CPS se sastoji od 5 karata (A-E), svaka opisuje tekst različitih uloga koje postoje pri donošenju odluka, od potpuno aktivne do potpuno pasivne uloge. Karta A (potpuno aktivna): Radije bih da imam konačan izbor u vezi mog lečenja. Karta B (polu aktivna): Radije bih doneo odluku nakon što ozbiljno razmatrim mišljenje lekara. Karta C (kolaborativna): Radije bih da delim odgovornost za donošenje odluka sa mojim lekarom po pitanju najboljeg lečenja za mene. Karta D (polu-pasivna): Radije bih da moj doktor odluči nakon što ozbiljno razmotri moje stavove. Karta E (potpuno pasivno): Radije bih da moj doktor odluči o mom lečenju. CPS se koristi u mnogim studijama. U studijama Da li učešće pacijenta u donošenju odluka smanjuje konflikt pri odlučivanju? i Uključivanje pacijenta u odlučivanje o hirurškom lečenju raka dojke, koristeći CPS, učešće pacijenata je bilo 59%, odnosno 37,1%.
4.5.2 Kvalitativne metode
Debate u fokus grupama i intervjui takođe mogu da pruže odgovarajuće podatke o vrednostima i uverenjima pacijenata. Mnoge studije su koristili kvalitativne metode za prikupljanje odgovarajućih podataka, na primer Entwistle je u svojoj studiji koristio kvalitativne metode za prikupljanje odgovarajućih podataka. U studiji, metode koje se koriste da bi se privukli učesnici uključuju učestvovanje u grupi, radionice, sastanke, seminare, grupe savetovanje i individualne intervjue.
4.6 Prednosti i posledice učešća pacijenata u zdravstvenom donošenju odluka
Prednosti učešća pacijenata su ispitivane u mnogim studijama. Ove prednosti su: povećano zadovoljstvo i poverenje pacijenata, viši kvalitet života pacijenata, smanjena anksioznost i emotivnost kod pacijenata, bolje razumevanje ličnih zahteva, pozitivnija i neposrednija profesionalna komunikacija sa pozitivnim i dugotrajnim efektima na zdravlje, osnaživanje pacijenata i pružanje boljeg zdravstva pacijentima, planiranje i donošenje odluka kroz različita mišljenja pacijenata, poboljšanje monitoringa i evaluacije usluga, bolje donošenje odluka zbog pristupa različitim pogledima, povećano poverenje u službu zbog veće slobode, znanja i transparentnosti, podsticanje nezavisne odgovornost, napredovanje u karijeri većine zaposlenih zbog pozitivnih povratnih informacija, smanjena mogućnost nezadovoljstva pacijenata.
- Diskusija
U ovoj studiji pregledano je 100 članaka i 5 knjiga. Na kraju, 35 od 100 članaka kao i dve knjige izabrani su za pisanje ovog pregleda članaka. Različiti faktori koji utiču na učešće pacijenata u zdravstvenim odlukama razmatrani su od strane istraživača. S obzirom na rezultate, može se reći da se učešće pacijenata ne odnosi samo na konsultacije, traženje mišljenja ili korišćenje njihovih stvarnih i potencijalnih sposobnosti, već učešće treba da rezultira i boljom rehabilitacijom pacijenata. U ovom slučaju, sticanjem znanja, veština i samopouzdanja pacijenti će moći da vode računa o sopstvenom zdravlju.
Nalazi ove studije su pokazali da je efikasan odnos lekara sa pacijentima važan faktor za učešće pacijenta u donošenju odluka. Pored toga, pregled literature potvrđuje da pacijenti, u svom putovanju kroz sistem zdravstvene zaštite, imaju pravo da budu lečeni s poštovanjem i iskreno i da gde je moguće, budu uključeni u zdravstvene odluke. Učešće u donošenju odluka naglašava prioritet nežne brige ili pomaže kada su dve ili više opcije lečenja medicinski opravdane. Za učešće pacijenata, potrebna je međusobna komunikacija između lekarskog tima i pacijenta, tako da se informacije i znanje mogu deliti između njih, dajući pacijentu osećaj kontrole i odgovornosti i na taj način uključujući pacijente u aktivnosti zaštite (psihičke ili fizičke), kako bi imao koristi i rehabilitovao se.
U skladu sa ovim nalazima, studije su pokazale da su odnos pacijenta i lekara, diskusija o opcijama lečenja, znakovi bolesti, tok bolesti, spremnost pacijenta da aktivno učestvuju na osnovu znanja i fizičkih sposobnosti, kognitivni faktori i emocionalni odnos, organizacioni faktori, uzajamno poverenje, sporazum između lekarskog tima i pacijenta, davanje odgovornosti pacijentu i osnaživanje pacijenta, faktori koji su povezani sa učešćem pacijenta. Dosadašnji rezultati pokazuju da učešće pacijenata u zdravstvenom odlučivanju ima nekoliko prednosti. Slično prethodnim studijama i ova studija je pokazala da dodatna vrednost učešća pacijenata u zdravstvu uključuje dobijanje različitih stanovišta pacijenata u odnosu na isti predmet, poboljšanje usluga, bolje odluke zbog pristupa različitim pogledima i napredovanje osoblja u karijeri usled pozitivnih reakcija. Samim tim to je motivacija pružaocima zdravstvenih usluga i zdravstvenom timu da dodatno rade na povećanju učešća pacijenata u donošenju odluka.
5.1 Zaključak
U ovoj studiji, razmatrane su definicije pojma učešća, važnosti učešća pacijenta, faktori koji utiču na učešće pacijenata u donošenju odluka u zdravstvu, način obezbeđivanja učešća pacijenta, alati i tehnike, kao i prednosti i rezultati učešća pacijenata. U mnogim studijama, faktori koji utiču na učešće pacijenta, faktori povezani sa zdravstvenim radnicima, kao što je odnos lekara i pacijenta, prepoznavanje znanja pacijenta, izdvajanje dovoljno vremena za učešće i takođe faktori koji su povezani sa pacijentima, kao što su znanje, fizičke i kognitivne sposobnosti,emotivne veze, uverenja, vrednosti i njihova iskustva, bili su u vezi sa zdravstvenim uslugama. Učešće pacijenata u odluke zdravstvene zaštite je znak vrednovanja čovečnosti i individualnost pacijenta. Danas, učešće pacijenata smatra se zakonskim pravom pacijenta, kao i međunarodnim zlatnim standardom za zdravstvene sisteme i zdravstveni radnici se bore za ovaj standard.
5.2 Preporuke
S obzirom da učešće pacijenata dovodi do poboljšanih zdravstvenih ishoda, poboljšanog kvaliteta života i više odgovarajućih i isplativijih usluga, ako su pacijenti smatrani kao ravnopravni partneri u zdravstvu, oni bi aktivno učestvovali u svom procesu zdravstvene zaštite, i vodili više brige o svom zdravlju. Zbog toga, zdravstveni radnici generalno imaju pozitivan stav prema učešću pacijenta i gledaju na taj koncept kao specijalnu privilegiju za sebe i pacijente. Preporučuje se planiranje i pružanje zdravstvene zaštite orijentisane na pacijente, na osnovu mišljenja, potreba i sklonosti pacijenata.
Izvor: NCBI
