To je Kvaka 22 sa potencijalno smrtonosnim posledicama: ljudi koji pokušavaju da prevaziđu zavisnost ne mogu da dobiju terapiju protiv bolova, jer najmoćniji lekovi protiv bolova takođe nose rizik od zavisnosti. I tako njihovi bolovi nastavljaju da stoje na putu njihovog oporavka od zavisnosti- ili traže olakšanje od bola u istim adiktivnim supstancama koje pokušavaju da izbegnu.
Ali nova studija pokazuje potencijal za pacijente koji žele da izađu iz tog kruga putem pristupa koji ne koristi lekove, već kombinuje bihejvioralnu terapiju i socijalnu podršku kako bi osobe upravljale svojim bolom. Ovaj pristup koji ne košta mnogo i zasnovan je na psihološkim teorijama bola, može pomoći u borbi protiv zavisnosti do opioidnih analgetika i zabranjenih droga.
Veterani koji su dobijali ovu negu fokusiranu na bol, dok su takođe lečeni od zavisnosti, konstatovali su da je intezitet njihovog bola smanjen, da je njihova sposobnost funkcionisanja povećana i da je njihova konzumacija alkohola smanjena u poređenju sa veteranima koji su dobili manje fokusiran pristup. Međutim, ove dve grupe su imale slične stope upotrebe droga.
Samo 10 nedeljnih sesija ovog pristupa zvanog ImPAT (Improving Pain during Addiction Treatment) imalo je uticaj koji je trajao i do godinu dana kod 55 veterana koji su učestvovali, prema novim rezultatima objavljenim u časopisu Addiction, tima VA Ann Arbor zdravstvenog sistema, Centra za klinički menadžment istraživanja i Centra za zavisnosti Medicinske škole Univerziteta Mičigan.
Istraživači su već pokrenuli follow-up studiju u većoj grupi od 480 ne- veterana u rezidencijalnom programu lečenja bolesti zavisnosti. Autori studije napominju da ImPAT pristup ima potencijal da bude lako usvojen program od strane cenatara i grupa za lečenje zavisnosti širom sveta, posredstvom članova tima obučenih za standardne psihološke tehnike.
„Ovi rezultati ukazuju na potrebu da programi za lečenje bolesti zavisnosti ponude višestruki pristup koji se ne bavi samo korišćenjem supstanci, već i drugim faktorima koji možda podstiču samo korišćenje supstanci, uključujući bol. Pokazali smo da je moguće poboljšati ishode kada je u pitanju bol kod osoba sa zavisnošću”, navodi Mark Ilgen, Ph.D., glavni autor studije i VA i U-M psiholog specijalizovan za istraživanje zavisnosti.
Programi lečenja zavisnosti često imaju pacijente koji pate od hroničnog bola, ali nude tek nekoliko opcija za njihovo lečenje, kaže Ilgen.
Da stvar bude gora, prethodne studije psihosocijalnih pristupa bolu često su isključivale ljude koji imaju problema sa drogom i alkoholom, programi lečenja zavisnosti obično nemaju osoblje obučeno za negu fokusiranu na bola, a mnogi stručnjaci za bol neće da leče osobe koje pate i od zavisnosti. Zato se pacijenti nalaze u nezgodnom položaju.
Svih 129 pacijenata u ovoj studiji, od kojih je većina u svojim 40-im i 50-im, dobijali su ambulantno lečenje sa KBT zasnovanim, ne-apstinencijalnim setingom u Ann Arbor VA. Polovini su nasumično dodeljene ImPAT sesije, a drugoj polovini grupe podrške koje su vodili terapeuti, na kojima bi se razgovaralo o bolu i zavisnosti.
ImPAT kombinuje elemente kognitivno-bihejvioralne terapije sa drugim psihosocijalnim pristupom koji se zove terapija prihvatanjem i posvećenošću.
Dok se dva pristupa obično ne koriste zajedno, oni se često koriste pri lečenju bola- ali te klinike i programi često ne prihvataju ljude koji priznaju da imaju problema i sa zavisnošću. Ilgen i njegove kolege se nadaju da će njihovi rezultati pomoći da se te tehnike usvoje u okruženjima za lečenje zavisnosti, gde je kognitivno-bihejvioralna terapija pristup koji često koriste.
ImPAT tehnike nastoje da koriste integrisane pristupe kako bi pomogli pacijentima da se manje fokusiraju na bol, a više na druge aspekte života. To uključuje tehnike koje pomažu pacijentima da se adaptiraju na svoju bol, da pronađu način distrakcije od bola i razmišljaju o načinima kako da funkcionišu uprkos bolu. “Mi želimo da odvratimo fokus od bola i stavimo ga na funkcionisanje i pronalaženja prijatnih načina da se provede vreme”, Ilgen navodi. „Postoji jaka veza između depresije i bola. Na bol utiče raspoloženje, a na raspoloženje socijalna podrška.”
U editorijalu koji prati članak, još jedan specijalista za bol i zavisnost, William C. Becker, Ph.D. Jelj Univerziteta, napominje da su novi rezultati još impresivnije jer je ImPAT poređen sa još jednim psihosocijalnim pristupom.
Nedavno objavljena studija pokazala je da jedan od pet veterana kojem je nasumično dodeljen ImPAT ili drugi pristup za poređenje zapravo nije uopšte prisustvovao sesijama, verovatno zbog kašnjena u počinjanju sesija. Veća studija koja je u toku, zasnovana na apstitencijom baziranom lečenju u Mičigenu, u velikoj meri je izbegla ovaj problem, smanjenjem razmaka između regrutovanja i početka terapijske grupe, naveo je Ilgen.
Studija veterana je planirana neposredno pre naglog porasta i povećanja svesti o problemima zavisnosti od opioidnih analgetika u SAD-u. Dok je zavisnost od opioidnih supstanci bio jedan od problema sa kojima se suočavaju veterani u studiji, većina je imala problema sa višestrukim supstancama.
Izrazit porast zavisnosti od opijata u poslednjih nekoliko godina – često kod ljudi koji su počeli da uzimaju lekove protiv bolova kao terapiju za akutni ili hronični bol- učinilo je potragu za efikasnim mogućnostima lečenja koji ne uključuju lekove protiv bolova još hitnijom, napominje Ilgen.
„Dugoročna upotreba opijata ponekad može dovesti do preosetljivosti na bol, tako da zapravo može postojati uzročno-posledična veza između upotrebe ovih lekova i bola“, navodi on. „Moramo da proučavamo psihološke pristupe upravljanja bolom kod pacijenata zavisnih od opijata, uključujući i one koji primaju terapije koje izazivaju zavisnost, kao što su buprenorfin.“
U međuvremenu, on ističe, ljudi koji se bore sa zavisnošću i koji žele da traže olakšanje od bola treba da istraže čitav spektar opcija lečenja koji se pokazao da deluju kod pacijenata koji nisu zavisni, uključujući i fizikalne terapije, vežbanje i psihoterapiju, kao i antidepresive. I dok postojeće smernice za recepte ne zabranjuju eksplicitno upotrebu opioidnih analgetika kod osoba sa bolovima koji imaju problema sa zloupotrebom supstanci, ove smernice preporučuju korišćenje opijata samo u malim količinama i pod strogim nadzorom, kaže on.
Izvor: Medical Xpress
