Pušenjem duvana Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše duvanske proizvode kao „proizvode napravljene u potpunosti ili delimično od listova duvana kao sirovine koje su namenjene za pušenje, sisanje, žvakanje i ušmrkavanje“; svi ovi proizvodi sadrže nikotin, za koji se smatra da izaziva zavisnost i koji je odgovoran za smrt oko 6 miliona ljudi godišnje na globalnom nivou: više od 5 miliona smrtnih slučajeva posledica je direktne upotrebe duvana i više od 600 000 od izloženosti pasivnom pušenju. U Evropskoj uniji ukupan broj smrtnih slučajeva povezanih sa upotrebom duvana je skoro 700 000 godišnje.
Evropski region SZO-a trenutno ima najveću upotrebu duvana kod odraslih (15 godina i više) u odnosu na ostale SZO regione. Trenutno oko 41% muškaraca i 22% žena puši duvanske proizvode. 22 % je visok procenat u odnosu na žene u Africi, Aziji i na Bliskom istoku (3-5%). Dok je upotreba duvana u Evropi ranije uglavnom bila fenomen vezivan za muški pol, razlika u rasprostranjenosti između muškog i ženskog pola je sada veoma mala u zemljama kao što su Austrija, Danska, Irska, Holandija i Velika Britanija. U Švedskoj i Norveškoj, prevalenca svakodnevnog pušenja duvana je veća kod žena. Slično tome, više devojčica nego dečaka koriste duvan u Bugarskoj, Hrvatskoj, Poljskoj i Sloveniji. Razlike u broju ljudi izloženih pasivnom pušenju takođe su posmatrane u zemljama članicama EU: razlike su veće kod mladih ljudi i ljudi koji se suočavaju sa finansijskim poteškoćama.
Efikasne regulative za kontrolu duvana postoji i dokazano smanjuje prevalencu upotrebe duvana. Na primer, pokazano je da upozorenja vezana za zdravlje na pakovanjima cigareta, posebno ona koja koriste slike, smanjuju broj mladih koji počnu da puše i povećava broj onih koji prestanu. Pregled studija sprovedenih u zemljama koje su sprovele ovu regulativu, pokazao je da slikovna upozorenja podižu svest o štetnosti duvana i smanjuju njegovu potrošnju. Studija sa podacima iz istraživanja Eurobarometra je takođe pokazala da ove mere mogu imati uticaj na pušačko ponašanje građana EU. Zabrane reklamiranja, promocija i sponzorstva mogu takođe smanjiti potrošnju duvana u proseku za 7%. Visoko oporezivanje duvanskih proizvoda kako bi se povećala cena za potrošače je veoma efikasno: porez koji povećava cene duvana za 10% rezultuje prosečnim smanjenjem potrošnje duvana od 4% u zemljama sa visokim dohotkom i 5% u zemljama sa niskim. Informacije usmerene protiv duvana povezane su sa namerom odvikavanja i negativnim stavovima prema duvanu. Dokazi pokazuju da kontrola duvana treba da obuhvati čitav niz duvanskih proizvoda, kao što su filteri, rizle, tompusi itd. Tokom godina, nacionalne i međunarodne vlasti su preduzele mere za smanjenje potrošnje duvana, promovišući primenu važećih propisa za proizvodnju, promet i potrošnju. Nacionalne i lokalne regulative su inspirisane međunarodnim ugovorima i zakonima koji su razvijeni da bi omogućili koordiniran i homogen globalni odgovor na globalnu pretnju po zdravlje i ekonomiju koju konzumiranje duvana predstavlja. Na primer, Program kontrole duvana Svetske banke pomaže zemljama da sprovedu oporezivanje duvana i da kontrolišu ilegalnu trgovinu duvana. Šest regulativa predloženih od strane Svetske banke, uključuju porast cena, zabranu/ograničavanje pušenja, bolje informisanje potrošača, sveobuhvatne zabrane reklamiranja, nalepnice zdravstvenih upozorenjia i pristup terapijama za odvikavanje od pušenja.
Ovaj članak ima za cilj da razmotri u kojoj meri se regulative kontrole duvana sprovodi u Evropi, na osnovu postojećih međunarodnih instrumenata i propisa.
Okvirna konvencija o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije
Okvirna konvencija o kontroli duvana SZO (OKKD) razvijena je sa ciljem borbe protiv uzroka epidemije duvana. Ovo uključuje liberalizaciju trgovine, strane investicije, reklamiranje duvana, prekogranične promocije i sponzorstva i ilegalne trgovine duvana i duvanskih proizvoda.
OKKD je prvi globalni sporazum za javno zdravlje zasnovan na dokazima i međunarodni, pravno obavezujući instrument. Time se potvrđuje pravo svih ljudi na najviši mogući standard zdravlja i pružaju se nove pravne dimenzije za saradnju u kontroli duvana. Kao i sa bilo kojim drugim ugovorom, OKKD Svetske zdravstvene organizacije savetuje zakonske obaveze zemljama koje su ga potpisale i vezuju ih u skladu sa njenim odredbama.
Konvencija je stupila na snagu 27. februara 2005. godine, nakon što joj je 40 zemalja pristupilo, ratifikovalo, prihvatilo ili odobrilo. Zemlje koje su pristupile Konvenciji se nazivaju Članice: trenutno OKKD ima 180 članica. OKKD je podeljena na 10 delova, od kojih svaki sadrži niz članaka usmerenih na specifične aspekte koji se odnose na kontrolu duvana. Član 5.3 se smatra jednim od najvažnijih odredbi konvencije jer zahteva od Članica da štite i regulative kontrole duvana i regulative javnog zdravstva od interesa duvanske industrije.
Globalni izveštaji o napretku i sprovođenju smernica su stvoreni da olakšaju sprovođenje članaka Konvencije. Pored toga, na osnovu člana 15. protokol za eliminaciju nezakonite trgovina duvanskim proizvodima odobren je u novembru 2012. godine i u procesu je ratifikacije. U tom kontekstu, nelegalnom trgovinom smatrano je bilo kakvo delovanje u vezi sa proizvodnjom, slanjem, primanjem, posedovanjem, distribucijom, prodajom ili kupovinom, koje je zakonom zabranjeno.
Analizirano je sprovođenje odredbi OKKD u evropskom regionu SZO. Procena je pružila mešovitu sliku i niska stopa implementacije zabeležena je za nekoliko pokazatelja. To ukazuje na poteškoće pri primenjivanju međunarodnog sporazuma, a i mogućeg pritiska duvanskog lobija da se primena efikasnih mera kontrole duvana odugovlači i odlaže.
U 2013. sprovedena je studija Skala kontrole duvana u 34 evropske zemalje i one su rangirane prema njihovom rezultatu na toj skali. Ovaj rezultat je zasnovana na ceni pakle, zabranama na javnom mestu, trošku javnih informativnih kampanja, reklamnim zabranama, zdravstvenim upozorenjima i lečenju. Četiri vodeće zemlje su Velika Britanija, Irska, Island i Norveška, ali 24 zemalja nisu dostigle ni 50 poena od ukupno 100.
Direktiva o duvanskim proizvodima
Prva EU Direktiva o duvanskim proizvodima (DDP) koja reguliše aspekte kao što su proizvodnja, prodaja i prezentacija duvanskih proizvoda, odobrena je 2001. (Direktiva 2001/37/EC)
Osam godina kasnije, u 2009. pod pritiskom zajedince javnog zdravstva i prateći razvoje nauke i tržišnih odnosa, Evropska komisija je odlučila da razmotri DDP. Revizija DDP smatran je kao „najviše lobiran akt u istoriji institucija EU“ i Phillip Morris International, najveći nosilac duvanske industrije, zaposlio je više od 160 lobista i protrošio oko € 1,25 miliona za lobiranje DDP akta. Postoje naučni dokazi koji pokazuju da je na konačni tekst DDP uticalo intezivno lobiranje duvanske industrije i da pruža manju zdravstvenu zaštitu građanima EU. Važno je napomenuti da OKKD, čija je Evropska komisija Članica, navodi u članu 5.3 da Članice moraju da preduzmu mere predostrožnosti u cilju zaštite regulativa za duvan od industrijskog lobiranja. Primena ovog člana je bila prilično slaba u procesu razmatranja i odobravanja DDP-a i nekoliko sastanaka sa duvanskim lobistima nisu javno obelodanjeni. Pored toga, postoje dokazi da je mešanje duvanske industrije izazvalo zastoj u zakonodavnom procesu.
Jedna od ključnih odredbi DDP-a se odnosi na veličinu i položaj zdravstvenih upozorenja. Povećanje veličine slikovnih i tekstualnih zdravstvenih upozorenja, jedan je od najisplativijih instrumenata za informisanje potrošača o zdravstvenim rizicima upotrebe duvanskih proizvoda. U inicijalnom predlogu, ta upozorenja su trebali da zauzmu 75% pakovanja napred, pozadi i na vrhu, dok je u završnom tekstu DDP taj procenat smanjen na 65%. Zabrana „karakterističnih ukusa“, koji čine duvanske proizvode privlačnijim određenoj grupi populacije, bila je pristuna u prvom nacrtu, ali ne i u finalnom tekstu. Iako su zabrane slim cigareta i zabrane pakovanja od 10 cigareta bile u prvom nacrtu, samo je zabrana o pakovanju od 10 cigareta ostala u konačnom. U prvoj verziji, Evropska komisija je predložila da se praćenje druvanskih proizvoda proširi na ceo lanac snabdevanja, ali je ostalo obavezno samo za pravni lanac snabdevanja. U prvoj verziji DDP nacrta, elektronske cigarete i slični proizvodi morali su imati medicinsku dozvolu u zavisnosti od koncetracije nikotina. Međutim, u poslednjoj verziji medicinskia dozvola za ove proizvoda je zadržana kao obavezna samo ako su ovi proizvodi povezani sa zdravstvenim tvrdnjama. Zabrana snusa (duvanskog proizvoda za oralnu upotrebu koji se obično konzumira u Švedskoj) nastavlja da se primenjuje širom Evropske komisije, sa izuzetkom Švedske.
Status implementacije regulativa u Evropi: DDP 2014
Dvanaest (42.9 %) zemlja su u potpunosti transponovale DDP, pet meseci pre utvrđenog roka za transpoziciju, dok su tri zemlje izvršile delimičnu ili nezvaničnu transpoziciju. Međutim, 13 (46.4 %) zemalja nisu ništa učinile po tom pitanju.
U oktobru 2015. godine, akt o implementaciji zdravstvenih upozorenja za duvanske proizvode namenjene pušenju je odobren. Ova zdravstvena upozorenja treba da obuhvataju jednu fotografiju u boji, deo teksta o štetnosti pušenja i informacije o odvikavanju od pušenja. Zdravstvena upozorenja treba da budu prisutna na duvanskim pakovanjima u celoj EU od maja 2016. godine.
U novembru 2015, Komisija je donela odluku o opštem formatu izveštavanja o sastojcima i jačini duvanskih proizvoda. Ta odluka sadrži šest članova; i proizvođači i uvoznici duvanskih proizvoda dužni su da dostave informacije o sastojcima, emisji i obimu prodaje duvanskih proizvoda elektronskim putem državama članicama.
Drugi međunarodni instrumenti za kontrolu duvana
Brojni instrumenti koji nisu pravno obavezujući, kao što su rezolucije SZO i Ujedinjenih nacija i deklaracije koje se donose na zvaničnim sastancima, bavili su se kontrolom duvana tokom prethodnih godina. Nedavno, kontrola duvana je uključena kao ključna komponenta Globalne strategije za kontrolu nezaraznih bolesti SZO i njenh pratećih planova akcije za 2013-2020. Ovaj akcioni plan predlaže cilj od 30% relativnog smanjenja prevalence postojeće upotrebe duvana kod osoba starijih od 15 godina do 2025. Borba protiv nezaraznih bolesti je takođe prioritet u strategiji „Zdravlje 2020“, evropske regulative za zdravlje i dobrobit SZO.
U julu 2015. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Adis Abeba akcionu agendu po kojoj cene duvana i poreske mere mogu značajno da utiču na smanjenje potrošnje duvana i troškova koji se tiču zdravlja, ali su takođe korisni za finansiranje razvoja u opštem smislu.
U septembru 2015. Ujedinjene nacije usvojile su Agendu za održivi razvoj do 2030.godine. Ova globalna agenda obuhvata 17 ciljeva za koje su sve zemlje pristale da ih ostvare do 2030. Treći cilj teži tome da se postigne zdrav život i promoviše blagostanje za sve starosne dobi.
Na nedavnom sastanku u Litvaniji, 53 zemlje evropske SZO usvojile su smernice za aktivnosti jačanja sprovođenja OKKD SZO-a u evropskom regionu za period između 2015. i 2025. godine.
Zaključak
Pušenje ostaje najvažniji faktor rizika za nezarazne bolesti. Mnogo se zna o zdravstvenim rizicima i efikasnim preventivnim strategijama za smanjenje potrošnje duvana i njegove štetnosti po zdravlje. Svest o rizicima povezanih sa upotrebom duvana je široka i dokazi pokazuju da postoji dosledna podrška javnosti za potpunu zabranu upotrebe ili prodaje duvana: 34,9% odraslih u 18 evropskih zemalja su u korist strategija zabrane duvana. Uprkos mnogim raspoloživim dokazima, efikasnim akcijim, koje su međunarodno definisane i finansirane, suprotstavlja se snažno lobiranje duvanske industrije koristeći brojne strategije za pridobijanje novih kupaca. To je jedan od razloga zašto se međunarodni dogovori i obaveze o kontroli duvana ne sprovode adekvatno i njihova realizacija se odlaže. Svaki meseca kašnjenja znači ogromne finansijske dobiti za duvansku industriju i velike gubitke za naše zdravstvo i društvo.
Mi imamo znanje i instrumente da zaustavimo epidemiju bolesti povezanih sa upotrebom duvana i zbog toga medicinski radnici treba da imaju svoju ulogu u tome i da se na transparentan i efikasan način suprotstavljaju duvanskoj industriji.
Izvor: European Respiratory Review
