SCORE sistem procenjuje desetogodišnji rizik od prvog fatalnog aterosklerotičnog događaja. Sve šifre Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD), za koje se razumno može pretpostaviti da jesu aterosklerotične, su uključene, uključujići koronarnu arterijsku bolest, moždani udar i aneurizme abdominalne aorte. Tradicionalno, većina sistema samo procenjuje rizik koronarne arterijske bolesti, međutim od nedavno veliki broj sistema za procenu rizika procenjuje rizik od svih kardiovaskularnih bolesti (KVB).
Biranje kardiovaskularne smrtnosti, a ne ukupnih (fatalnih plus nefatalnih) događaja je promišljeno, iako nije univerzalno popularano. Stope nefatalnih događaja zavise od definicija i metoda koje se koriste pri njihovom konstatovanju. Bilo koji sistem za procenu rizika će predvideti iznad granice predviđanja u zemljama u kojima je smrtnost opala i predvideti ispod granice u zemljama u kojima je smrtnost porasla. Rekalibracija, kako bi se omogućile sekularne promene, može se preduzeti ukoliko su dostupni podaci o smrtnosti i prevalencama faktora rizika dobrog kvaliteta i ažurirani. Kvalitet podataka ne dozvoljava ovo za nefatalne događaje. Iz tih razloga su stvoreni grafikoni kardiovaskularne smrtnosti i rekalibrisani su za više evropskih zemalja.
Naravno, rizik od ukupnih fatalnih i nefatalnih događaja je veći i lekari često traže da se kvantifikuje. SCORE podaci pokazuju da je ukupan rizik kardiovaskularnih događaja oko tri puta veći od rizika fatalnih kardiovaskularnih oboljenja kod muškaraca, tako da se SCORE rizik za fatalna kardiovaskularna oboljenja od 5% pretvara u fatalni plus nefatalni kardiovaskularni rizik od 15%; multiplikator iznosi oko četiri za žene i nešto manje od tri za starije osobe, kod kojih je veća verovatnoća da prvi događaj bude fatalan.
Pragovi za pokretanje određene intervencije su problematični, jer rizik je kontinuum i nema praga na kojem se, na primer, lek automatski propisuje. Očigledno, odluka o tome da li pokrenuti lečenje treba da se zasniva na preferenciji pacijenta.
Naročit problem se odnosi na mlade ljude sa visokim nivoom faktora rizika, gde niski apsolutni rizik može da prikrije veoma visok relativni rizik koji zahteva intenzivne preporuke o načinu života. Nekoliko pristupa komunikaciji o riziku za mlađe ljude uključuje korišćenje relativne tabele rizika ili „rizika starosti“ ili „životnog rizika“. Cilj je objasniti da promene u načinu života mogu značajno da smanje relativni rizik, kao i da smanje povećanje rizika koje se javlja sa starenjem.
Drugi problem se odnosi na starije ljude. U nekim starosnim kategorijama, kod ogromne većine, posebno muškaraca, procena kardiovaskularne smrtnosti prelazi nivo od 5-10%, bazirana samo na starosti (i polu), čak i kada su nivoi ostalih faktora kardiovaskulanog rizik niski. Ovo bi moglo dovesti do prekomerne upotrebe lekova kod starijih osoba.
Uloga holesterola u lipoproteinu velike gustine (HDL-C) je sistematski preispitana pomoću baze podataka. Generalno, HDL-C ima skroman ali koristan efekat u redefinisanju procene rizika, ali to se možda ne vidi u nekim populacijama niskog rizika. Procena HDL-C je posebno važna za nivo rizika baš ispod praga za intenzivne izmene rizika od 5%, gde će se mnogi od ovih subjekata kvalifikovati za intenzivne preporuke ako je njihov nivo HDL-C nizak. Trigricelidi su vezani za rizike u univarijantnim analizamam ali je efekat oslabljen prilagođavanjem drugih faktora, naročito HDL-C.
Suočavanje sa uticajem dodatnih faktora rizika, kao što su telesna težina, porodična istorija i noviji markeri rizika, teško je prikazati samo grafikonima. Treba međutim naglasiti da iako su identifikovani mnogi drugi faktori rizika, njihov doprinos je generalno veoma skroman u apsolutnim procenama kardiovaskularnog rizika i u pogledu reklasifikacije pojedinca u drugu kategoriju rizika.
Izvor: European Heart Journal
