Dva načina da se smanji burnout kod lekara

Stope sindroma izgaranja (burnouta) kod lekara rastu i dostigle su zabrinjavajuću proporciju. 54%  lekara doživi jedan ili više simptoma koji uključuju:

• emocionalnu iscrpljenost
• depersonalizaciju
• smanjen osećaj ličnog dostignuća

Burnout kod lekara pogađa srž njihovog blagostanja kako na poslu, tako i kod kuće, i fizički i mentalno. Prema anketi koju je sproveo Alan H. Rosenstein u kojoj je učestvovalo 2000 lekara, burnout rezultuje:

• nedovoljnom balansu između posla i privatnog života
• konfliktima na poslu i kod kuće
• osećanjima iritacije, ćudljivosti, besa, hostilnosti
• opštim umorom, nedostatkom sna i problemima sa spavanjem
• negativnim uticajem na fizičko, a pogotovo na mentalno zdravlje, kao što su depresija i anksioznost ili simptomi kao što su apatija, cinizam i manje interesovanja za angažovanje u normalne aktivnosti ili sa drugim ljudima

Kao da to nije dovoljno, posledice burnouta kod lekara utiču na zdravstvene organizacije. One su ozbiljne i uključuju:

• smanjenu empatiju lekara
• brige vezane za pacijentovu sigurnost, kao što su teškoće pri donošenju odluka ili efikasnog komuniciranja sa drugima
• smanjenu pacijentovu ocenu kvaliteta nege
• smanjeno zadovoljstvo poslom i produktivnost
• zadržavanje problema u sebi i njihovo nagomilavanje
• povećan rizik od medicinskih grešaka i odgovornosti za tvrdnje

Kako možemo izlečiti naš zdravstveni sistem ako njegova osnova, njegovi zdravstveni radnici i administratori, toliko pate?

To je krajnja ironija: sistem i ljudi koje poštujemo zbog njihove sposobnosti da se brinu o drugima, bili su nemarni u negovanju samih sebe.

Tako da sada, više nego ikada prioritet mora biti briga naših lekara, pre nego što se ceo sistem naruši. Šta bi moglo pomoći da se preokrene tok, bez utroška mnogo para i vremena?

To zahteva posvećenost zdravstvenog rukovodstva kako bi se napravili prioriteti i obezbedila obuka rezilijentnosti za osoblje. A to uključuje i obuku zdravstvenih rukovodioca.

Burnout zdravstvenih rukovodioca možda doprinosi eskalaciji burnouta kod lekara

Studije su pokazale da zdravstveno rukovodstvo ne samo što doživljava burnout, već možda i doprinosi burnoutu samog sistema.

Na primer, studija dr Roy Posesa sa Univerziteta Braun ističe kako zdravstveni rukovodioci mogu naškoditi psihi lekara. On je ispitao 287 lekara i poredio njihov nivo burnouta sa Indeksom percepiranog liderskog integriteta (Perceived Leadership Integrity Index). Lekari su upitani da li su smatrali da su rukovodioci:

• podržali osnovne vrednosti lekara
• dali prioritet kvalitetu nad troškovima
• pozitivno odgovorili kada su lekari postavljali pitanja o kvalitetu
• pokazali interesovanje za brigu o pacijentu iznad sopstvenog interesa
• bili iskreni

Studija je pokazala da je niska ocena na ovom indeksu u značajnoj korelaciji sa burnoutom lekara i njegovom namerom da ode.

Ova studija je dodatno podržana nedavnom studijom stručnjaka Tait Shanafelta gde je učestvovalo preko 3000 lekara Mejo klinike. Ustanovljeno je da je kompozitni skor rukovodstva neposrednih supervizora, divizija i odeljenja, snažno povezan sa burnoutom lekara. Za svako povećanje od jednog boda u  kompozitnom skoru rukovodstva, došlo je do pada od 3,3 % u verovatnoći od burnouta i do povećanje od 9 % za verovatnoću zadovoljstva među lekarima.

Dva predloga za rešavanje burnouta kod lekara

Postoje najmanje dva ključna elementa bitna za rešavanje pitanja burnouta.

1. Obuka savesnog liderstva za zdravstvene rukovodioce

Prvo rešenje podrazumeva obuku zdravstvenih rukovodioca da razviju veću svest i socijalnu i emocionalnu inteligenciju, odnosno savesno liderstvo.

Četiri principa su: 1) viši cilj usmerava rad, 2) sve zainteresovane strane se razmatraju, 3) neguje se savesno liderstvo 4) savesna kultura i rastuće preduzeće.

Razvoj savesnih zdravstvenih rukovodioca neguje ličnu i sistemsku svest koja je potrebna da bi se bavila silnim stresorima sa kojima se suočava zdravstvo. Takođe će olakšati razvoj lečenje i dovesti do otporne i uspešne kulture sa višim ciljem pružanja visokog kvaliteta saosećajnog zdravstva, za sve zainteresovane strane, uključujući i pacijente i pružaoce zdravstvenih usluga.

2. Trening rezilijentnosti za pružaoce zdravstvenih usluga

Druga komponenta zahteva da zdravstveni rukovodioci i njihove institucije daju prioritet brizi o sebi nudeći programe prevencije burnouta i rezilijentnosti pružaocima zdravstvenih usluga da bi mogli da razviju svoje unutrašnje resurse, kako bi zadovoljili ogromne zahteve sa kojima se suočavaju.

Moramo da idemo dalje od tradicionalnog pristupa  pružanja mogućnosti za sticanje kontinuirane medicinske edukacije i praćenja novih dostignuća i da se sada više fokusiramo na pružanje podrške i obezbeđivanje interventnih treninga koji integrišu savesno liderstvo sa programima rezilijentnosti i blagostanja.

Mnogi zdravstveni radnici imaju visoka postignuća, brižni su, donekle su perfekcionisti koji su relativno zdravi, samosvesni su i emotivno inteligentni.

Međutim, oni su takođe bili uslovljeni kroz rigorozna, brutalna mentalna maltretiranje tokom medicinskog školovanja ne samo da tuđu dobrobit stavljaju ispred svoje, već da su stalno dostupni, autoritativni i mentalno oštri, uprkos tome što su prezauzeti, neispavani i bore se sa sumnjama u sebe.

Drugi mogu smatrati da prekomeran rad i požrtvovanost idu uz taj posao, ali sve to uzima svoj danak tokom vremena. Kombinacijom hroničnog nedostatka sna sa, recimo prekomernim satima, gubitkom autonomije i kontrole nad rasporedom ili prekomernim kancelarijskim poslovima, dobijate depresivnog lekara sa burnoutom ogromnih razmera.

Ovo je toksično za svako radno mesto.

Ali postoji mnogo toga što možemo da uradimo i mora se početi od vrha zdravstvene hijerarhije.

Rukovodioci koji ulažu u čišćenje nezdravog, toksičnog okruženja na radnom mestu mogu lako naći jeftine načine da ponovo angažuju svoju radnu snagu i obezbede autentično, samilosno rukovodstvo tako da se njihovo osoblje oseća zbrinuto.

To zahteva „resetovanje mišljenja“ rukovodstva i pružalaca zdravstvenih usluga podjednako. Jedan od najboljih načina da se to uradi  je putem liderstva na bazi mindfulnessa i obuke rezilijentnosti za obe grupe.

Mindfulness zaista radi

Mindfulness je moćna i naučno dokazana praksa za povećanje svesti i socijalne i emocionalne inteligencije. Pokazalo se da zapravo dovodi do toga da se mozak ponovo prespoji na način da se podstiče veća otpornost, angažovanje i performansa.

Mindfulness može da pomogne da se neguju sposobnosti i kvaliteti koji su ključni za visoke  performanse rukovodstva i visok kvalitet nege pacijenata, uključujući:

• navigaciju stresa
• negovanje empatije i saosećanja
• izgradnju fokusa i koncentracije
• poboljšano donošenje odluka

Studije su takođe pokazale da programi na bazi mindfulnessa mogu da smanje burnout kod pružaoca zdravstvenih usluga.

Na primer, studija iz 2014. u kojoj je 74 lekara na klinici Mejo dodeljeno 19 dvonedeljnih sesija, uključujući mindfulness, utvrdila je da su lekari iskusili smanjeni osećaj depersonalizacije i povećan osećaj smisla i angažovanja. Ovi rezultati su se održali tokom 12 meseci.

Znanje je moć ali samo primena stvara promenu

Epidemija burnouta zahteva nova rešenja i pravo je vreme za implementaciju savesnog liderstva i treninga rezilijentnosti zasnovanih na mindfulnessu.

Edukacija i obuka za savesno liderstvo zasnovano na mindfulnessu će ubrzati usvajanje u celoj organizaciji i poboljšati performanse rukovodstva i samim tim, pomoći da se smanji burnout.

Angažovanjem radnika i pokazivanjem posvećenosti kulturnim promenema pružanjem treninga rezilijentnosti za osoblje, rezultiraće boljim moralom zaposlenih i smanjenim burnoutom u celom sistemu zdravstvene zaštite.

Izvor: dr Daniel Friedland LinkedIn