U najvećoj studiji te vrste, istraživači sa UT Jugozapadnog medicinskog centra (SAD) i njihove kolege u Evropi, identifikovali su varijantu gena koja potiskuje želju za konzumiranjem alkohola.
„Nalazi su zasnovani na najvećoj meta-analizi genoma i studiji replikacije za mapiranje podataka i upoređivanje genetike – DNK – kod više od 105.000 slučajeva lakog i teškog pijenja u društvu drugih osoba, na proslavama i drugim društvenim događajima (tzv. socijalno pijenje)“, kaže dr David Mangelsdorf, šef Katedre za farmakologiju i autor studije.“Ova studija ukazala je na razlike u β-Klotho genu koji je vezan za regulisanje konzumacije alkohola u društvenim prilikama. Ređa varijanta, primećena kod oko 40 odsto ljudi u ovoj studiji, povezana je sa smanjenom željom da piju alkohol“.
„Preterano konzumiranje alkohola je veliki problem javnog zdravstva u svetu i izaziva više od 3 miliona smrtnih slučajeva godišnje“, kaže dr Kliewer, profesor za molekularnu biologiju i farmakologiju i drugi autor studije. „Veći deo istraživanja o potrošnji alkohola je fokusiran na zavisnost. Međutim, ukupni teret bolesti povezanih sa alkoholom odražava ukupnu količinu konzumiranog alkohola, a ne samo zavisnost.“
Evropska istraživačka grupa je znala da je ovaj tim radio na β-Klotho i fibroblast faktoru rasta 21 (FGF 21) koji se vezuju u β-Klotho-FGF21 kompleks receptora.
„Pozvali su nas da sprovodemo eksperimente na miševima kako bi bolje razumeli ulogu β-Klotho u ponašanju vezanog za ispijanje alkohola“, rekao je dr Mangelsdorf. „β-Klotho gen usmerava proizvodnju β -Klotho proteina koji je deo kompleksa receptora u mozgu.“
Studija bi mogla dovesti do razvoja lekova za regulisanje konzumacije alkohola, možda čak i kod onih koji imaju problema sa tim. Međutim, alkoholičari nisu bili deo aktuelne studije.
Prelaz iz teškog u umereno socijalno pijenje može imati velike benefite po javno zdravstvo, kao što je smanjeni rizik kardiovaskularnih bolesti. Povećana potrošnja alkohola je povezana sa dva faktora rizika srčanih oboljenja: povišeni krvni pritisak i gojaznost.
Ova studija genetskih uticaja na moždane funkcije koje utiču na ponašanje povezano sa alkoholom, ukazuje na obećavajuću farmakogenetiku, polje precizne medicine koju Nacionalni institut za zdravlje (NIH) opisuje kao studiju o tome kako geni utiču na dejstvo lekova.
Smatralo se da je genetski uticaj na moždane funkcije koje utiču na ponašanje povezano sa alkoholom veoma mali, te bi bilo neophodno da se prouči veliki broj ljudi u cilju otkrivanja te genetske varijacije, rekao je dr Mangelsdorf, takođe profesor biohemije.
Studija je poredila genetiku lakih i teških socijalnih konzumera pića, koji su pored pružanja uzoraka za genetičku analizu, odgovorili na upitnike o svojim nedeljnim navikama po pitanju ispijanja alkohola. Teško pijenje je definisano kao više od 21 pića nedeljno za muškarce i više od 14 pića nedeljno za žene. Lakim pijenjem je smatrano 14 pića nedeljno ili manje za muškarce i 7 pića nedeljno ili manje za žene. A „piće“ je ekvivalent maloj čaši vina ili pola litre piva.
β -Klotho gen kodira protein β -Klotho, koji gradi kompleks receptor u centralnom nervnom sistemu (mozak i kičmena moždina) sa klasičnim receptorima za FGF21, hormonom proizvedenog u jetri. „Gen u ovoj studiji izgleda da radi preko povratne sprege koja ide od jetre, koja obrađuje alkohol, do mozga, gde β -Klotho i FGF21 receptori formiraju celularnu mašinu, ili kompleks receptora, koji se vezuje za hormon jetre FGF21 kako bi signalizirao odgovor na alkohol“, kaže dr Mangelsdorf.
Manje uobičajena varijanta gena identifikovana u ovoj studiji povezana je sa smanjenom željom za alkoholom. Dakle, ljudi koji imaju ovu varijantu imaju tendenciju da piju manje od onih bez nje, rekao je on. U ovoj studiji, učestalost ove varijante među učesnicima je bila 42 odsto.
Da bi bolje razumeli kako gen radi, u Kliewer-Mangelsdorf laboratoriji, miševima koji su genetski izmenjni tako da nisu u stanju da proizvedu β –Klotho, ponuđen je izbor između vode i alkohola. Genetski izmenjeni miševi dali su prednost alkoholu, čak i kada su dobili hormon FGF21, što ukazuje da sposobnost FGF21 da uguši sklonost ka alkoholu zavisi od prisustva β-Klotho, rekao je on.
Ovo je već peta studiju u kojoj doktori Mangelsdorf i Kliewer izveštavaju da hormon FGF21 direktno utiče na centralni nervni sistem kod miševa.
Trenutna studija pokazuje da FGF21 zahteva β -Klotho u signalnom putu koji potiskuje konzumiranje alkohola.
U prethodnim studijama izveštavali su o tome kako FGF21 smanjuje želju za šećerom, reguliše metabolizam, žensku reprodukciju i cirkadijalno ponašanje.
„Ovo je hormon sa izuzetnim farmakološkim efektima,“ rekao je dr Mangelsdorf. „Sadašnja studija sugeriše da FGF21- β -Klotho put reguliše konzumiranje alkohola kod ljudi i izgleda da ukazuje na mehanizme na koje bismo mogli uticati kako bi se smanjio unos alkohola.“
Izvor: MedicalXpress
