Kao bomba odjeknuo je glas da je poštovani, uglađeni urolog iz jedne bolnice u unutrašnjosti “nahranio pacijenta onim što se ne jede”. Zar on!? Tako fin, strpljiv i besprekorno vaspitan čovek!? On, on. Ako je još neko čuo za priču i nije verovao, samo da pojasnim šta se dogodilo – znam iz prve ruke.
Situacija obična, rutinski pregled pacijenta sa upalom prostate. Sve je čovek brzo shvatio – i kako da uzima lekove, i kako da se ponaša, čega da se štedi, kad da dođe na kontrolu, ali! Oko ishrane, nikako.
– Čekajte. Ne razumem sad. Paradajz mogu da jedem?
– Kažem vam, možete. Čak je poželjno. – strpljivo odgovara doktor.
– A crveno meso, ne?
– Nije preporučljivo. Pritrpite se malo.
– Dobro, ali… Sad, na primer, žena spremi ćufte u paradajz sosu. I ja, znači, smem da jedem sos, a ćufte – jok! Pa, to je glupo. Ko još jede sos bez ćufti!?
Šta se tačno dogodilo sa pacijento, doktorom i paradajzom možete pročitate OVDE.
Autor: dr Milica Nikolić
