Devet – znam, glup broj. Ali, šta da radim. Pokušala sam da navučem deset vrsta, radi estetike, ali ne vredi. Njih je jednostavno devet, i to je to. Nakon opsežne empirijske studije, dobili smo konačan broj i nije bilo prostora za diskusiju. Svako dalje istraživanje samo je potvrđivalo prvobitni rezultat.
Bilo koji lekar kog poznajem može da se svrsta u jednu od ovih grupa, mada postoje i granični slučajevi. Takođe, nije retkost da neko karijeru započne kao jedan a nastavi kao sasvim drugi tip, što se uglavnom dešava ako je lekar povodljiv i nalazi se pod jakim uticajem medicinske sestre sa kojom najčešće radi. Ali – o tom, potom. Interakcije su viši nivo. Za početak, da se pozabavimo osnovnom klasifikacijom:
- “Rokaj, kokaj” tip
Njemu je najvažnije da pacijent izađe sa nečim konkretnim. Nečim što nije mogao dobiti nigde, osim kod lekara. Muka ti je? Klometol venski. Malo te boli želudac uz to? I ranisan i klometol, plus bensedin gratis. Ako je pritisak normalan, može i infuzija. Malo boli i na mestu žučne kese? Daj još i buskopan, neki diklofen…
Čim uđete, jasno vam je da je to domaćinska ordinacija. Puna k’o oko, sve nadohvat ruke, sve iznosi pred vas. Ma, daće vam i od ‘tice mleko, ako ima. Venski, naravno.
Doktor je srdačan, ali dostojanstven. Govori stalno: “Aha.. Aha… Mhm… Dobro.” Nalog za injekciju. Onda opet: “Aha… Mhm… Dobro.” Još jedan nalog za injekciju.
A ako mesta parenteralnoj terapiji zaista nema (što se retko dešava) onda pacijent dobije takvu terapiju kakve se nikako nije mogao setiti sam: antibiotik za koji prvi put čuje, kapi za oči da stavlja u nos, one za nos u uši, a one za uši da maže na usput primećenu kožnu promenu, pošto je ispere sa nešto posto nečim, a zatim zaštiti gazom natopljenom rastvorom nečega u nečemu i sve to da radi ono prvo na drugi dan, drugo svaki dan a treće po potrebi. I obavezno da se sa izveštajem javi svom, ili bilo kom lekaru. Jer čemu sve to, ako nećemo da se hvalimo dalje.
- “Lečim rečima” tip
Njemu je najvažnije da pacijent izađe psihički osnažen, spremniji za život i borbu u surovom svetu. On duboko u sebi ne veruje u farmakoterapiju i misli da svi lekovi rade prvenstveno po principu placeba.
Govori polako i mirno, ne pravi nagle pokrete. Često sugestivno pita: “Bolje vam je, je l’ da? Pa, naravno…” Vrlo karakteristična rečenica, vrlo. On će pacijentu sa edemom pluća dati lasiks i koji sekund kasnije pitati: “Bolje vam je, je l’ da?”
Kada pacijent odreaguje na tu teškog srca datu terapiju, u najdubljoj dubini svoje duše on će verovati da je pacijent zapravo odreagovao na lepu i toplu reč. Lekove uglavnom izbegava kao nepotrebne i potencijalno štetne, koristi ih samo kada vidi da je pacijentu potrebno da zna da je dobio lek. Tada se odlučuje za manje potentnu terapiju, koju subdozira.
U principu – nisu loši osim ako zaista, zapravo imate problem. U tom slučaju bolje potražite drugog lekara.
- “Nevoljni” tip
Njemu je najvažnije da pacijent izađe – što pre. Uglavnom ne govori “Dobar dan” i uopšte kod njega nema mnogo suvišnih detalja. Brzo je shvatio da pacijent dolazi po jednu od sledeće tri stvari – uput, recept ili injekciju. Često vas još sa vrata pita: “Šta vam treba?” jer to skraćuje proces. Kao odgovor očekuje jasno – uput, recept ili injekcija.
Ako vam treba neka kombinacija svega pobrojanog, objasniće vam da su to različite stvari, a da on može da fakturiše samo jedan pregled po pacijentu dnevno. Dođite neki drugi put. Ili još bolje, nemojte doći više nikad.
Kreativni odgovori su njegov zaštitni znak:
– Doktore, vrti mi se u glavi kad ustanem.
– Pa – vi nemojte ustajati. Sledeći!
– Boli me koleno već dvadeset godina.
– I mene isto. Sledeći!
– Doktore, ja ću umreti!
– Svi ćemo, Maro, svi ćemo… Sledeći!
Nikad se ne bori za to da ima što više pacijenata, a jedini način da steknete njegovu naklonost jeste da odnesete svoj karton kod drugog lekara. Posao obavlja uglavnom korektno, ali ništa preko toga.
- “Nervna baza” tip
On nema baš to – šta mu je najvažnije, ali pacijent nekako uvek izađe sa bensedinom. Boli te grlo, a nije crveno? Odlepio si bez razloga – evo ti bensedin. Krive ti se usta, a nisi se šlogirao? Odlepio si bez razloga – evo ti bensedin. Steže te u grudima? Ups, evo ga infarkt… Ti definitivno nisi odlepio bez razloga. Evo ti bensedin.
Prepoznaćete ga po prezrivo podignutim obrvama, skupljenim ustima i osećaju da ga užasno nervirate. Slušaće vas i govoriti: “Dobro. Dobro.” A iza svakog “dobro” kao rep se vuče neizgovoreno “više!”. Pa čak i kad ćuti, vi imate utisak da pokušava da vas prekine nestrpljivim: “Dobro, više!”
Mnogi veruju da svoju nervnu bazu projektuje na pacijente i daje im bensedin koji bi rado uzeo sam, ali niko nema dokaze za to. Ne preporučuju se provokacije tim povodom.
Koji su ostalih pet tipova lekara, možete pročitati OVDE.
Autor: dr Milica Nikolić
