New York Times je nedavno objavio zabrinjavajuću vest da su dvanaest pacijenata koji su probali injekcije matičnih ćelija bili su hospitalizovani sa infekcijama. U članku se ističe važnost što veće informisanosti pacijenta o lečenju matičnim ćelijama raznih bolesti (kao što su oštećenja zglobne hrskavice), pre nego što se odluče za tu vrstu terapije. Takođe se ističe uloga lekara koji moraju blisko da sarađuju sa pacijentima kako bi im pomogli da razumeju svoje opcije i koji vid terapije može biti najbolji za njih.
U teoriji matične ćelije su ćelije koje su sposobne da postanu bilo koji tip ćelije – ćelije kože, srca, bubrega ili čak hrskavice kolena. Matične ćelije se mogu dobiti iz fetalnog tkiva, uključujući veštačku oplodnju kao i iz placente i tkiva pupčane vrpce. One se mogu dobiti i iz sopstvenih „skrivenih“ odraslih matičnih ćelija pacijenta, koje se najčešće dobijaju iz koštane srži i masnog tkiva. Potencijal za korišćenje ovih ćelija u medicini je ogroman; na primer, transplantacije matičnih ćelija se često koriste za lečenje određenih vrsta raka, kao što su leukemije i za poremećaje krvi.
Po svedočenju jednog profesora ortopedske hirurgije sa Univerziteta u Virdžiniji, koji je i sam bio podvrgnut postavljanju zglobne proteze na oba kolena, mnogi pacijenti su, tragajući za novim metodama lečenja, bili prevareni. Od tada i on lično edukuje javnost o načnima lečenja osteoartritisa. Iako je i dalje zadržao entuzijazam u pogledu novih vrhunskih načina terapije, aktivno upozorava pacijente da najmanje loše što može da im se desi da im “strada novčanik” ali da posledice mogu biti i ozbiljnije.
Prema Fondaciji za artritis, najmanje 31 miliona Amerikanaca je pogođeno osteoartritisom, najčešćim tipom degeneracije hrskavice. Brzo pretraživanje veba potvrdiće koliko je popularan „tretman matičnim ćelijama“ i kako industrija i mnoge institucije nude ovu opciju.
Nažalost, entuzijazam oko matičnih ćelija nadmašilo je aktuelnu nauku u mnogim oblastima medicine. Pored toga, zbog etičkih pitanja upotrebe fetalnog tkiva, američka Uprava za hranu i lekove je ozbiljno ograničila njegovu upotrebu. Odrasle matične ćelije imaju manje regulatornih problema, ali FDA je zabranila „manipulaciju“, koja uključuje preradu i kultivaciju ovih ćelija. Prema tome, dobijanje obilnog izvora koncentrisanih matičnih ćelija može biti teško.
U ortopediji, istraživači su predložili korišćenje matičnih ćelija za lečenje oštećenja zglobova i hrskavice. Ovo uključuje osteoartritis, stanjivanje hrskavice koja uzrokuje da se kosti trljaju jedna o drugu, i stvaraju bol, naročito pri pokretu. Osteoartritis je glavni uzrok operacije zamene zglobova, a injekcije matičnih ćelija su promovisane kao potencijalni način da se izbegne zamena zglobova regeneracijom hrskavice. Uz sadašnju tehnologiju i regulativu prilično je izazovno dobijanje i koncentrisanje stvarnih matičnih ćelija, a stimulacija da postanu i ostanu ćelije hrskavice i ništa drugo, je još teže.
Problem sa matičnim ćelijama je u tome što se te ćelije mogu nastaviti razvijati; one ne moraju zaustaviti svoj razvoj u ćeliskoj fazi hrskavice. One mogu nastaviti da se diferenciraju u koštane ćelije. Ovo bi učinilo zglob još gorim jer kosti stvaraju grubu površinu u blizini glatke zglobne hrskavice. Kost je zapravo krajnji rezultat artritisa.
Prema Američkom udruženju hirurga za kukove i kolena, nema dokazanih upotreba lekova protiv bolova ili terapije koja može odložiti ili preokrenuti progresivno razaranje zglobova koje se javlja kod osteoartritisa.
Svaki pozitivan efekat trenutnog tretmana matičnim ćelijama verovatno nije rezultat samih ćelija već nečeg drugog.
Alternativa matičnim ćelijama
Istraživači podsećaju da je neophodno razdvojiti očekivanja od stvarnosti u vezi korišćenju matičnih ćelija za povrede hrskavice i da svi pacijenti – uz savet svojih lekara – trebaju da imaju jasnu sliku o potencijalnim koristima i neželjenim dejstvima mogućih načina lečenja. To uključuje komplikacije pri uzimanju koštane srži iz karlice – koje zapravo sadrže samo manje od 0,01 procenata matičnih ćelija – uključujući frakture i povrede susednih struktura i infekcije. I dok se izolovanje iz masti čini još privlačnijim, prinos stvarnih matičnih ćelija može biti čak i manji.
U zavisnosti od uzroka i jačine bola u kolenu, na primer, pacijenti imaju opcije lečenja koje se kreću od fizikalne terapije do injekcija različitih lekova do operacije. Sve terapije imaju vrline i mane:injekcije steroida mogu da obezbede brzo, ali kratkotrajno ublažavanje bolova, dok zamena kolena može da obezbedi trajno rešenje, ali takođe zahteva dugu rehabilitaciju. Lekari treba da pomognu pacijentima da naprave izbor koji najbolje odgovara njihovim posebnim potrebama.
Na kraju članka, podseća se da pacijneti moraju biti vrlo oprezni “kupci” pre nego što se odluče za tako skupe i rizične intervencije a lekari se podsećaju osnovnog Hipkratovog načela – „Prvo ne naškoditi“.
